Otkriven spomenik Vladi Iliću

Nekadašnji gradonačelnik prestonice Vlada Ilić, osnovao je na Petrovdan 1936. godine beogradski zoo vrt. Danas mu je, u znak zahvalnosti, u istom tom zoo vrtu podignut spomenik.

Otkrivajući spomenik, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je istakao da će učiniti sve "da beogradski zoološki vrt, kojim Beograd može da se ponosi, bude još bolji".

"Vlada Ilić je bio veliki gradonačelnik, imao je viziju i osećaj za budućnost. Zoo vrt je projekat u kojem treba da se udružimo svi, i bivši, i sadašnji, i neki budući gradonačelnici. Učiniću sve da Beo zoo vrt, kojim Beograd može da se ponosi, bude još bolji. Godišnje ga poseti mnogo ljudi, a već sad nas zbog njega hvali cela Evropa", rekao Đilas.

Gradonačelnik Beograda je, kako se navodi u saopštenju Uprave grada Beograda, rekao da je Vlada Ilić napravio zoološki vrt, a da ga je Vuk Bojović spasao i uspešno vodio u najtežim vremenima.

"Otvarajući zoološki vrt na Petrovdan 1936. godine, Vlada Ilić je rekao da Beogradu ostavlja otvorenu knjigu, da iz nje uči, i da će sudbina ovog vrta zavisiti od razumevanja Beograđana", podsetio je direktor Zoo vrta Vuk Bojović.

"Tokom vremena je bilo građana koji to nisu razumeli, ali i dovoljno onih koji su se pobrinuli da delo Vlade Ilića ne ode u nepovrat", dodao je Bojović.

Zoo vrt je 1936. godine zauzimao nešto više od tri i po hektara, a ubrzo je bio proširen na sedam hektara. Izgradnjom restorana Kalemegdanska terasa i pripajanjem dela Donjeg grada zauzimao je nešto više od 14 hektara.

Prvi stanovnici beogradskog zoo vrta su bili lavovi, leopardi, beli i mrki medvedi, vukovi, makaki i mangabej majmuni, antilope, bivoli, zebui, mufloni, jeleni, srne, rode, ždralovi, paunovi, fazani, sove, pelikani i papagaji.

Tokom Drugog svetskog rata zoo vrt je dva puta bio bombardovan i skoro ceo životinjski fond je tada bio uništen. Zbog razaranja i smanjenja broja eksponata, površina zoo vrta posle rata smanjila se na oko sedam hektara, koliko i danas zauzima.