Komisija VJT objavila prvi izveštaj: Predlažu pokretanje postupaka protiv Nenada Stefanovića i više tužilaca

Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva, formirana 27. oktobra, završila je prvi deo provere predmeta Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i utvrdila, kako se navodi u izveštaju, brojne nepravilnosti koje ukazuju na pristrasno postupanje, selektivnu primenu zakona, zloupotrebu tužilačkih ovlašćenja i kršenje prava oštećenih.

Ceo izveštaj možete pročitati ovde.

Proverom je obuhvaćeno više predmeta, među kojima su navodna upotreba "zvučnog topa" na protestu 15. marta 2025. godine, pretres Filozofskog fakulteta i Rektorata Univerziteta u Beogradu, odluke o pomilovanjima, postupci zbog povređivanja studenata tokom protesta, napad kod Fakulteta dramskih umetnosti, kao i postupanje po zahtevu američkih pravosudnih organa.

Komisija ocenjuje da uočene nepravilnosti nisu izolovani slučajevi, već da ukazuju na način rukovođenja Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, za koji je odgovoran glavni javni tužilac Nenad Stefanović.

Predloženi postupci za razrešenje i udaljenje Stefanovića

Komisija je predložila da se protiv glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića pokrene postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje, ukoliko prethodno pravnosnažnom odlukom bude utvrđeno da je učinio težak disciplinski prekršaj.

Takođe, Komisija smatra da bi Stefanović trebalo da bude udaljen sa javnotužilačke funkcije nakon pokretanja postupka za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje.

Iste mere predložene su i za javnog tužioca Miodraga Markovića, ukoliko nadležni organi utvrde njegovu disciplinsku odgovornost.

U izveštaju se navodi da je Stefanović u pojedinim predmetima koristio rukovodeća ovlašćenja kako bi menjao postupajuće tužioce i usmeravao tok postupaka, dok se Markoviću zamera pristrasno postupanje, selektivno tumačenje dokaza i korišćenje tužilačkih ovlašćenja suprotno njihovoj svrsi.

Zvučni top – predloženo krivično gonjenje Miodraga Markovića

U predmetu koji se odnosi na navodnu upotrebu "zvučnog topa" tokom protesta 15. marta 2025. godine, Komisija je ocenila da Više javno tužilaštvo u Beogradu nije sprovelo nepristrasnu i delotvornu istragu.

Prema nalazima Komisije, postupajući tužioci nisu preduzimali radnje radi svestranog utvrđivanja činjenica, već su nastojali da potvrde unapred formiran stav da akustično oružje nije korišćeno.

U izveštaju se ukazuje i na to da nisu na odgovarajući način razmotrene izjave građana, medicinska dokumentacija i drugi dokazi, dok su aktivnosti tužilaštva bile usmerene i na osobe koje su javno tvrdile da je takvo oružje upotrebljeno.

Komisija posebno navodi da je tužilaštvo od Bezbednosno-informativne agencije zatražilo proveru 154 građana koji su svedočili o događaju, uključujući podatke o njihovim eventualnim političkim i drugim organizacionim vezama.

Zbog uočenih nepravilnosti predloženo je pokretanje disciplinskog postupka protiv Miodraga Markovića i javne tužiteljke Aleksandre Stefanović.

Za Markovića je predloženo i krivično gonjenje zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja, uz utvrđivanje da li je postupao po nalozima rukovodstva tužilaštva.

Pretres Filozofskog fakulteta i Rektorata 

Komisija je utvrdila nepravilnosti i u postupanju Višeg javnog tužilaštva povodom pretresa Filozofskog fakulteta i Rektorata Univerziteta u Beogradu, nakon smrti studentkinje u martu 2026. godine.

Prema izveštaju, tokom pretresa oduzimana je dokumentacija i elektronska oprema koja nije bila neposredno povezana sa predmetom istrage.

Posebno se ukazuje na oduzimanje kompletnog servera, umesto pribavljanja video-snimaka za period određen sudskom naredbom, kao i na zaplenu registratora sa zapisnicima studentskih plenuma i drugom dokumentacijom o studentskom organizovanju.

Komisija ocenjuje da je postupanje tužilaštva prevashodno bilo usmereno na prikupljanje podataka o studentskom pokretu, umesto na rasvetljavanje okolnosti smrti studentkinje.

Zbog toga je predloženo da nadležno tužilaštvo, nakon neophodnih provera, pokrene krivično gonjenje odgovornih javnih tužilaca ukoliko se potvrdi sumnja na zloupotrebu službenog položaja.

Pomilovanja – krivična prijava odbačena bez provere navoda

U predmetu koji se odnosi na odluke o pomilovanjima, Komisija je utvrdila da je javna tužiteljka Danijela Kljajić odbacila krivičnu prijavu za svega nekoliko dana, bez prethodnog preduzimanja radnji radi provere njenih navoda.

U izveštaju se navodi da je bilo neophodno pribaviti dokumentaciju od Ministarstva pravde i Kabineta predsednika Republike, kao i razmotriti 49 odluka o pomilovanju.

Komisija smatra da je takvo postupanje bilo pristrasno i da predstavlja disciplinski prekršaj, posebno imajući u vidu da se jedno od pomilovanja odnosi na osobu protiv koje je vođen postupak zbog teškog ubistva u pokušaju.

Povređivanje studenata – sporna promena kvalifikacije

Poseban deo izveštaja odnosi se na postupak protiv žene koja je automobilom udarila studente tokom protestne šetnje u Ulici Jurija Gagarina na Novom Beogradu.

Komisija navodi da je Nenad Stefanović usvojio zahtev za izuzeće javne tužiteljke koja je postupak vodila zbog teškog ubistva u pokušaju.

Nakon promene postupajućeg tužioca, Miodrag Marković je, bez pribavljanja novih dokaza i promene činjeničnog stanja, delo kvalifikovao kao znatno blaže krivično delo protiv opšte sigurnosti.

Komisija smatra da je takvim postupanjem okrivljenoj omogućen povoljniji položaj u krivičnom postupku, a oštećenima naneta šteta.

Zbog toga je predloženo da nadležno tužilaštvo razmotri krivično gonjenje Markovića zbog zloupotrebe službenog položaja, dok se Stefanoviću stavlja na teret nezakonito korišćenje rukovodećih ovlašćenja prilikom oduzimanja predmeta prvobitnoj tužiteljki.

Napad kod FDU – propusti u identifikovanju učesnika

Komisija je analizirala i postupanje Višeg javnog tužilaštva povodom napada na studente i zaposlene Fakulteta dramskih umetnosti 22. novembra 2024. godine.

U izveštaju se ukazuje na različit tretman osumnjičenih koji su, prema oceni Komisije, učestvovali u istom događaju i preduzimali slične radnje.

Takođe, utvrđeno je da tužilaštvo nije u potpunosti postupilo po obaveznom uputstvu Apelacionog javnog tužilaštva da ispita dodatne svedoke, analizira video-snimke i identifikuje ostale učesnike napada.

Komisija ocenjuje da takvi propusti predstavljaju kršenje načela nepristrasnosti i ugrožavaju poverenje građana u rad tužilaštva.

Predmet "Vista Rika"

Nepravilnosti su utvrđene i u predmetu koji je formiran na osnovu krivične prijave kompanije "Vista Rika", a odnosi se na postupanje zaposlenih u jednoj banci i Upravi za sprečavanje pranja novca.

Komisija navodi da je javni tužilac Aleksandar Milošević naložio hapšenje i saslušanje pomoćnice direktora Uprave za sprečavanje pranja novca, iako je za postupanje u tom predmetu bilo nadležno Javno tužilaštvo za organizovani kriminal.

Predmet, međutim, nije prosleđen tom tužilaštvu, već je postupak nastavljen pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu.

U izveštaju se ukazuje i na nepostupanje po nalozima suda i neopravdano odugovlačenje postupka, što Komisija ocenjuje kao osnov za utvrđivanje disciplinske odgovornosti.

Zahtev SAD za izručenje – predložena hitna provera odgovornosti

Posebno su analizirani propusti u predmetu međunarodne pravne pomoći po zahtevu pravosudnih organa Sjedinjenih Američkih Država za izručenje dve osobe, označene inicijalima P. P. i R. R.

Komisija je utvrdila da su glavni javni tužilac Nenad Stefanović i javni tužioci Miodrag Marković i Nikola Uskoković postupali suprotno propisanim nadležnostima i obavezama, kao i da Vrhovnom javnom tužilaštvu nisu dostavljani traženi spisi i obaveštenja.

U izveštaju se ukazuje i na propuste u postupanju po zahtevu za izručenje koji su, prema oceni Komisije, doprineli stvaranju uslova da osobe čije je izručenje traženo pobegnu.

Komisija je ukazala i na moguću odgovornost neidentifikovanog zaposlenog u Ministarstvu pravde zbog zadržavanja dokumentacije značajne za postupak.

Predloženo je da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal hitno preispita postupanje svih navedenih osoba i, ukoliko utvrdi postojanje osnova za krivično gonjenje, preduzme odgovarajuće mere.

VJT da dostavi izveštaje TOK-u i disciplinskom tužiocu

Komisija je predložila da Vrhovno javno tužilaštvo bez odlaganja dostavi izveštaj i dokumentaciju Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, radi utvrđivanja eventualne krivične odgovornosti osoba koje su postupale u analiziranim predmetima.

Predloženo je i da se dokumentacija dostavi disciplinskom tužiocu Visokog saveta tužilaštva radi provere osnova za pokretanje disciplinskih postupaka.

Za predmet koji se odnosi na zahtev američkih pravosudnih organa predloženo je da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal u roku od sedam dana od prijema dokumentacije obavesti Vrhovno javno tužilaštvo o početnoj odluci u vezi sa eventualnim postupcima.

Uspostavljen "paratužilački sistem"

U završnom delu izveštaja Komisija ocenjuje da su u analiziranim predmetima uočeni sistemski obrasci selektivne primene zakona, pristrasnog postupanja, zloupotrebe rukovodećih ovlašćenja i ograničavanja prava oštećenih.

Posebno se ukazuje na korišćenje tužilačkih ovlašćenja za ostvarivanje ciljeva koji nisu povezani sa zakonitim vršenjem javnotužilačke funkcije.

Komisija zaključuje da glavni javni tužilac Nenad Stefanović, iako formalno deluje u okviru javnotužilačkog sistema, faktički postupa paralelno sa njim, rukovodeći se, kako se navodi, vanpravnim interesima.

Takvo postupanje, prema oceni Komisije, dovelo je do uspostavljanja "paratužilačkog sistema", suprotnog principima zakonitosti, nepristrasnosti i zaštite javnog interesa.

Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva najavila je nastavak provere predmeta Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ali i drugih javnih tužilaštava u Srbiji.

Predlozi iz izveštaja ne predstavljaju odluke o krivičnoj ili disciplinskoj odgovornosti, niti su predložena razrešenja i udaljenja sa funkcije već sprovedena. O njima treba da odlučuju nadležni organi u odgovarajućim postupcima.