Pionirski park posle "ćacilenda" – oštećeno drveće, uništen travnjak, degradirano zemljište
Prof. dr Nenad Stavretović sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže za RTS da je Pionirski park u kojem su mesecima bili postavljeni šatori pretrpeo ozbiljna oštećenja vegetacije i degradaciju zemljišta, a najviše je uništen travnjak.
Пионирски парк после "ћациленда" – оштећено дрвеће, уништен травњак, деградирано земљиште
Za obnovu je najpre potrebno uraditi analizu trenutnog stanja, napominje profesor Stavretović. Pionirski park je znatno degradiran, a pojedini elementi njegovog prostora su uništeni. Najveća oštećenja pretrpeo je travnjak, dok je ostali biljni materijal, naročito prizemna vegetacija i niže rastinje, takođe u velikoj meri oštećen. Štete ima i na drveću.
Profesor Stavretović objašnjava da je značajno oštećeno i zemljište, pre svega zbog njegovog sabijanja i aktivnosti koje nisu u skladu sa namenom zelene površine.
"Zemljište je upropašćeno. Sabijanje zemljišta i bilo kakve aktivnosti nenamenske na ovoj površini dovode do degradacije zemljišta, a to je jedna od najvećih finansijskih stavki na zelenim površinama“, navodi Stavretović.
"Gradsko zelenilo“ upravljač zaštićenog prirodnog dobra
Pionirski park, nekadašnja Dvorska bašta, ima status zaštićenog prirodnog dobra. Upravljač tog prostora je Javno komunalno preduzeće "Gradsko zelenilo“, koje je, prema rečima Stavretovića, dužno da evidentira sve aktivnosti koje nisu u skladu sa namenom parka, o tome obavesti inspekciju i ukaže na eventualna oštećenja.
Nadležne inspekcije, zajedno sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, trebalo bi da reaguju. Stavretović naglašava da se u zaštićenom parku nijedna delatnost ne može obavljati bez prethodno utvrđenih uslova Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
"Šta god da se dešava – manifestacije, Sajam meda, bilo kakva izložba, mora da ispunjava uslove Zavoda za zaštitu prirode Srbije“, ističe Stavretović.
Ukazuje i na to da Pionirski park, osim prirodne, ima i arhitektonsku, pejzažno-arhitektonsku i kulturnu vrednost. Zato smatra da je posebno zabrinjavajuće što, kako navodi, nije bilo informacija o reakciji nadležnih službi.
"Ovde nismo videli da je inspekcija reagovala. Nismo čuli da je Sekretarijat za zaštitu životne sredine reagovao. Nismo čuli da je (reagovao) gradski arhitekta, jer ovo je takođe jedna arhitektonska vrednost, pejzažno-arhitektonska, prirodna vrednost, kulturna vrednost. Nismo čuli od tih svih službi da je iko reagovao i to je nešto što je, po meni, najtragičnije ovde“, kaže Stavretović.
Kako do obnove parka
Koliko će trajati obnova Pionirskog parka, za sada je teško proceniti. Stavretović ističe da je najpre potrebno uraditi analizu stanja i utvrditi obim neophodnih radova, nakon čega bi, u zavisnosti od raspoloživih finansijskih sredstava, mogla da počne obnova.
Smatra da troškove ne bi trebalo prebacivati na donatore i građane koji su spremni da pomognu, već da bi sredstva trebalo obezbediti iz budžeta Grada Beograda.
"Od svih ljudi donatora, od građana koji imaju jako veliko raspoloženje da pomognu, mislim da svi građani, svi mi izdvajamo dosta za budžet Grada Beograda i da budžet Grada Beograda ima sredstva i trebalo bi da to uradi“, zaključuje Stavretović.
