Sateliti otkrivaju paljenje strnjike, prošle noći registrovano više od 230 požara

Ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je, u emisiji Prvog programa Radio Beograda "U ritmu dana", da se situacija prati uz pomoć pet angažovanih satelita koji nadziru kompletnu teritoriju Republike Srbije i šalju izveštaje na svakih 12 časova.

"Noćas je detektovano požara na 238 lokacija. To je za 55 odsto manje u odnosu na sedmodnevni prosek unazad. I ono što je isto, što je interesantno – od tih 238 požara, samo 29 je na teritoriji centralne Srbije, južno od Save i Dunava. Sve ostalo je u Vojvodini", naveo je Glamočić.

Najkritičniji delovi i navike poljoprivrednika

Prema rečima ministra, čak 90 odsto slučajeva paljenja u Vojvodini zabeleženo je oko auto-puta na potezu Sremska Mitrovica – Kuzmin, gde se, kako kaže, kod ljudi javlja "neverovatna navika" da pale strnjiku uprkos jasnim porukama i upozorenjima koje država šalje od 1. oktobra.

Glamočić ističe da se tačno zna svaka parcela, vreme paljenja, kao i udaljenost od auto-puta, napominjući da analitika Sektora za vanredne situacije MUP-a pokazuje da svake godine nekoliko osoba strada u požarima, tako što "sami sebe zapale".

"Znaju da su ljudi određeni i privedeni, da su priznali krivicu. Znaju da im sleduju ne samo prekršajne prijave, nego ono što je najvažnije i što će njih najviše boleti. Ja znam da će ti isti doći da plaču, ali neko mora da bude kažnjen. Oni idu u pasivan status. Najmanje godinu dana, a većina će ići i tri i više godina. To znači da neće dobiti više ni dinara od države za podsticaje", ističe Glamočić.

Primena savremene tehnologije i saradnja sa MUP-om

Glamočić je naglasio da se ranijih godina teško dolazilo do sudskih presuda jer su prekršioci koristili razne izgovore, dok je sada, zahvaljujući savremenoj tehnologiji, data-centrima i veštačkoj inteligenciji, situacija drugačija. Sistem, koji je prvobitno razvijen za detektovanje šumskih požara, prilagođen je i za druge površine.

Inspekcijske službe i ekipe Ministarstva unutrašnjih poslova nalaze se na terenu 24 sata dnevno.

"Inspekcija je izvršila obilazak 553 lokacije. Sačinjeni su zapisnici. Međutim, šta se dešava? Naše inspekcije najčešće ne nalaze ljude na samom terenu. Oni to već urade. Moram da pohvalim saobraćajnu policiju koja je već u subotu reagovala, rasporedila svoje patrole i sprečila nove udese", naglasio je Glamočić.

Posledice po zemljište i ekologiju

Ministar poljoprivrede podseća da je zakonima zabranjeno paljenje strnjike, kao i da poljoprivrednici imaju na raspolaganju hiljade načina da obrade zemljište bez paljenja, poput drljanja i tanjiranja.

Spaljivanjem biljnih ostataka, kako upozorava, uništava se zemljište, organska materija, mikroflora i mikrofauna, smanjuje se kvalitet zemljišta, gubi se azot i zagađuje se životna sredina, uz direktno ugrožavanje ljudskih života i imovine.

"Za litru-dve goriva, oni žrtvuju nečije živote. I to meni kao čoveku nije apsolutno jasno. Da tako neko može nešto da ugrozi sebe, da ugrozi druge, i da nema savesti, zaista, to je... Ili je neko toliko nesavestan, ili to radi čak i namerno", poručuje Glamočić.

Akcija nadležnih državnih organa nastavlja se i u narednim danima, uz pojačan oprez pred najavljene vremenske promene i vikend, a svako ko bude identifikovan biće procesuiran u skladu sa zakonom.

Stanje prinosa po kulturama: Odlična pšenica i voće, podbačaj soje

Govoreći o bilansima proizvodnje, ministar Glamočić je istakao da rezultati variraju u zavisnosti od regiona – od severa, gde pojedini krajevi još od maja nisu videli kišu, do delova južno od Save i Dunava, gde su padavine bile češće.

Glamočić kaže da je ostvaren odličan rod pšenice od oko četiri miliona tona, što predstavlja rast od oko osam odsto u odnosu na prošlu godinu, odnosno 20 odsto više u poređenju sa petogodišnjim prosekom. Višak ove strateške kulture tradicionalno odlazi u izvoz.

"Rod kukuruza procenjen je na oko 4,8 miliona tona, što se smatra solidnim rezultatom – 12 odsto više nego prošle godine, ali oko devet odsto manje od petogodišnjeg proseka", ističe Glamočić.

Pojašnjava da je soja zabeležila značajan podbačaj. U poređenju sa prošlom godinom, prinos je opao za desetak procenata, dok je u odnosu na petogodišnji prosek manji za više od 30 odsto. Glamočić je naglasio da soja na ovim prostorima, naročito u tradicionalnim regionima, više ne može uspešno da uspeva i da se problem ne može rešiti navodnjavanjem preko lista.

Suncokret je zabeležio stabilan rezultat, oko dva odsto veći nego prošle godine, dok je uljana repica ostvarila izuzetne rezultate – oko tri odsto više u odnosu na prošlu godinu i više od 45 odsto u poređenju sa petogodišnjim prosekom. Ipak, Glamočić napominje da je setva uljane repice otežana zbog nedostatka vlage u zemljištu.

Voćarske kulture su u potpunosti prerodile, beležeći rast od preko 56 odsto, što je sa sobom donelo i problem niže otkupne cene na tržištu. Šećerna repa je zabeležila podbačaj, ali ministar uverava da domaćih količina šećera ima dovoljno za sopstvene potrebe, uz deo namenjen izvozu.

Tržišna kretanja, cene hrane i vodostaj Dunava

Komentarišući potencijalni skok cena hrane, Glamočić je izjavio da se na domaćem tržištu ne očekuje rast cena, ali je naglasio da Srbija ne može biti izolovana od globalnih kretanja. Cene diktiraju veliki svetski proizvođači i ratna dešavanja u regionima poput Ukrajine i Rusije.

Dodatnu otežavajuću okolnost predstavlja nizak vodostaj Dunava koji je dostigao istorijski minimum. Zbog toga je onemogućen rečni izvoz žitarica prema Crnom moru, otežan je uvoz uglja za potrebe energetskog sistema, a smanjena je i proizvodnja električne energije na hidroelektrani "Đerdap".

Nove mere i uslovi za isplatu subvencija

Ministarstvo poljoprivrede uvodi promene u načinu isplate podsticaja za biljnu proizvodnju, odustajući od sistema "uravnilovke".

"Neće dobiti svi isto. Zato što ne može da dobije isto onaj koji ima prihode po hektaru i ulaže 10, 15, 20 dana radi godišnje, i ima prihode po hektaru 1.000, 1.500 evra, kao onaj što radi 365 dana godišnje i ima prihode 10, 20, 30 ili 50.000 evra. Taj će dobiti više, a ovi će dobiti malo manje", objasnio je Glamočić, dodajući da je agrarni budžet dostigao rekordnih 147,5 milijardi dinara, sa više od 130 milijardi namenjenih direktnim podsticajima.

Takođe, uvedeno je obavezno pravdanje sredstava računima za prvu ratu, čime država želi da stane na put zloupotrebama u slučajevima kada vlasnici zemlje izdaju parcele u zakup bez ugovora, dok zakupci ne mogu da ostvare prava.

Afrička kuga svinja: Situacija se stabilizuje, ali opasnost i dalje postoji

Govoreći o aktuelnoj situaciji sa afričkom kugom svinja, ministar je naveo da je virus tokom ove godine zabeležen u 11 okruga i 22 opštine. Rigoroznim akcijama nadležnih službi i MUP-a širenje je zaustavljeno, te je virus trenutno aktivan u pet okruga i 10 opština. Od početka godine eutanazirano je 37.567 svinja, dok je 1.567 uginulo.

Do sada je isplaćeno 435 miliona dinara nadoknade štete stočarima, a u pripremi je isplata dodatnih 345 miliona dinara za 615 novih zahteva. Glamočić je upozorio da je u nizu slučajeva glavni krivac bio ljudski faktor i nesavesno postupanje pojedinaca (poput premeštanja zaraženih životinja i skidanja markica), zbog čega je određen broj zahteva za nadoknadu štete odbijen.

Novi javni poziv za navodnjavanje i dubinske bunare

Kao odgovor na višegodišnje suše, Ministarstvo je 1. oktobra raspisalo novi javni poziv za sufinansiranje bušenja dubinskih bunara i nabavku opreme za navodnjavanje. Država obezbeđuje povraćaj od 60 odsto sredstava za nabavku opreme – odnosno 70 odsto u brdsko-planinskim predelima sa otežanim uslovima poslovanja. Za bušenje dubinskih bunara obezbeđen je podsticaj i povraćaj od 80 odsto vrednosti investicije.

Glamočić je, u emisiji Prvog programa Radio Beograda "U ritmu dana", poručio da se poljoprivreda mora modernizovati i prilagoditi novim klimatskim uslovima kroz uvođenje savremenih tehnologija, promenu ratarskih kultura i snažnije usmeravanje sredstava u investicije i razvoj.