Međunarodni dan starijih – usamljenost, mala primanja i zdravlje kao najveći izazovi
U Srbiji i širom sveta 1. oktobra obeležava se Međunarodni dan starijih osoba. Prema statističkim podacima, petina stanovnika Srbije starija je od 65 godina, što je oko milion i po ljudi. Predsednica Udruženja penzionera "Stari grad" Snežana Šantić navodi za RTS da se stariji, pored zdravstvenih problema i malih penzija, sve češće suočavaju sa usamljenošću. Ističe da su za dostojanstveno starenje važni druženje i aktivnost, ali i organizovanija pomoć države – od pomoći u kući i dnevnih boravaka do dostupnije nege i smeštaja.
Predsednica Udruženja penzionera "Stari grad" Snežana Šantić navodi da je usamljenost jedan od najvećih problema sa kojima se stariji ljudi susreću, uz zdravstvene probleme i mala primanja. Ističe da je važno da stariji ostanu aktivni, da izlaze iz kuće, druže se i budu uključeni u zajednicu, ali i da država organizovanije odgovori na njihove potrebe.
Ona kaže da nije lako biti penzioner i stariti, pre svega zbog bolesti koje dolaze sa godinama, ali ističe da to nije pravilo i da se i u poznijem životnom dobu može biti aktivan.
Navodi da svakodnevno vodi računa o svom zdravlju, da rano ustaje i šeta i po 10 do 15 kilometara dnevno. Kao predsednica udruženja, međutim, najčešće se susreće sa problemima drugih starijih ljudi.
"Nije samo zdravlje i nije samo mala penzija problem, usamljenost je najveći problem", rekla je Šantićeva.
Ona dodaje da usamljenost nije problem samo starijih, već i mnogo mlađih ljudi, posebno onih koji ostanu sami, bez partnera, pa čak i onih koji žive u porodici.
Kao jedan od načina da se usamljenost prevaziđe, Šantićeva vidi izlazak iz kuće, druženje i aktivnost.
"Morate u društvo, morate da sebe naterate da vam četiri zida ne budu prijatelji. Oni su najčešće neprijatelji, jer zidovi ne znaju ni da plaču ni da se smeju", kaže gošća Jutarnjeg programa.
Smatra da je važno da stariji budu angažovani i da pronađu aktivnosti koje im ispunjavaju vreme i daju osećaj korisnosti. To može biti bilo koja veština kojom su se bavili tokom života, ali i humanitarni rad.
"Pomozite nekom, jer mi smo inače narod koji zaista ima tu empatiju jedni prema drugima", ističe Šantićeva.
Govoreći o odnosu različitih generacija, ukazuje i na to da se bake i deke često svode na "servis" za čuvanje unučadi i praunučadi.
"Ne mogu da kažem da se ne svedu bake i deke na servis, znate ono, vodite unučiće, praunučiće, sve to je lepo, ali molim vas, vi mlađi, vodite računa i o našim potrebama", kaže ona.
Potrebna organizovanija pomoć države
Ipak, izlazak iz četiri zida nije svima jednako dostupan. Neki stariji ljudi, kako kaže Šantićeva, zbog fizičkih ili psiholoških razloga ne mogu lako da izađu iz kuće.
U Udruženju penzionera "Stari grad" postoji volonterski servis, ali Šantićeva smatra da briga o starijima mora da bude organizovanija na nivou države.
"Mi imamo sve propise i zakone, ali nama fale: gerontodomaćice, geronto sestre, fali nam dnevni boravak za stara lica", kaže gošća Jutarnjeg programa.
Ona kao primer navodi potrebu za dnevnim boravcima u kojima bi stariji mogli da provedu deo dana, slično kao što roditelji ostavljaju decu u vrtiću dok su na poslu.
Prema njenim rečima, potrebni su i domovi za negu i čuvanje starih lica, pri čemu naglašava da bi trebalo da postoji više državnih ustanova.
"Privatnik će da otvori dom, ne bude mu rentabilno, on ga zatvori. I šta smo uradili? Gde ćemo onda? Gde da se vratimo, znate", kaže Šantićeva.
Ona dodaje da bi i sama radije otišla u dom ako bi to značilo da njena deca imaju više prostora i manje obaveza.
"Ja ću rado da odem u neki dom da vama ostavim taj prostor, a da ja imam svoj neki kutak, mimo mojih unuka, koje, naravno, baka obožava, ali nije svrha toga. Svrha je da ja kao baka volim tu decu i da pomognem kad treba. Znači, da ne budem ja baka servis", ističe ona.
Smatra da se mlađi ponekad previše oslone na pomoć baka i deka, ne razmišljajući da se njihove mogućnosti mogu promeniti.
"A mladi se opuste, baka i deka su do sad mogli, ali od sutra ujutru možda neće moći", upozorava Šantićeva.
Govoreći o materijalnom položaju starijih, ukazuje i na problem malih penzija i siromaštva.
"Milion ljudi u Srbiji živi ispod granice siromaštva, to je zvaničan podatak naše države koji mi dajemo Evropskoj uniji, a onda oni u vidu nekih njihovih biltena objavljuju to", navodi ona.
Prema njenim rečima, za dostojanstveno starenje potrebna je organizovana pomoć, poput kućne nege i pomoći u domaćinstvu.
"Nama, da bismo dostojanstveno starili, upravo ovo treba: ta vrsta pomoći. Dakle, garant od sestre, garant od domaćice, njih ima negde, ali ne tako organizovano da možda se oslonite kao negde u Švedskoj ili negde drugo", kaže Šantićeva.
Digitalizacija - pomoć ili dodatna prepreka
Jedna od tema razgovora bila je i digitalizacija. Na pitanje da li joj unuci pomažu oko podešavanja mobilnog telefona, Šantićeva kaže da je to česta situacija, ali da mnogi stariji teško koriste aplikacije i digitalne servise.
"Kad me neko pita: 'profesorka, je li imate aplikaciju?', ko da me opali šamar. Kakva aplikacija u 70 godina? Ja imam 70 godina, ne želim da ih imam", kaže ona.
Ona, ipak, dodaje da se u slučaju problema obraća deci, koja joj pomognu da podesi telefon.
Kada je reč o digitalizaciji usluga, Šantićeva smatra da ona mnogim penzionerima više otežava nego što olakšava život.
"Prosto, nismo svi digitalno pismeni, s jedne strane. S druge strane, da vam kažem, ne vidimo dobro, ne čujemo dobro. Kad onu šifru morate da ukucate, ako prvi, drugi put pogrešite, treći put – nema. Ne možete. Morate da idete da menjate šifru", objašnjava ona.
Poseban problem, dodaje, predstavljaju ljudi koji nemaju pametne telefone ili ne znaju za aplikacije preko kojih se ostvaruju određene pogodnosti.
"Dakle, nama treba ta živa reč", kaže Šantićeva.
Ona priznaje i da je njena deca kritikuju što račune ne plaća onlajn, ali kaže da joj odlazak na šalter znači i kontakt sa ljudima, kao i papirni dokaz o uplati.
Istovremeno, naglašava da ne treba sve starije ljude posmatrati kao nesposobne za korišćenje tehnologije. Navodi primer 94-godišnjeg "sajber deke" koji zna sve svoje šifre i koji je sam kupio laptop.
"Mi smo, u stvari, generacija koja se već tokom rada upoznala sa kompjuterima i tom tehnikom. Mi to možemo da nastavimo, ali oni koji imaju 80 ili više godina, mnogo teško", ukazuje Šantićeva.
Povodom Međunarodnog dana starijih, poželela je svima da pozne godine dočekaju dostojanstveno.
"Želim svima da ostare, i to dostojanstveno da ostare".
