Prvi "rafali" stižu početkom 2028; "Vizer" ostaje na "Nikoli Tesli" – zašto je to važno za privredu i putnike

Prvi od 12 borbenih aviona "rafal" koje je Srbija naručila od Francuske trebalo bi da stigne početkom 2028. godine, a preostalih 11 bi, prema najavljenoj dinamici, trebalo da pristižu nakon toga.

Prema rečima urednika portala Tango Six Petra Vojinovića, reč je o veoma skupoj, ali za savremene oružane snage značajnoj vrsti tehnike.

Ugovor vredan 2,7 milijardi evra, prema dostupnim informacijama, obuhvata letelice i neophodnu dodatnu opremu, poput simulatora i tehničke podrške. Naoružanje nije uključeno u taj iznos i nabavlja se posebno.

Osnovni paket naoružanja već je ugovoren i trebalo bi da omogući dejstva u vazduhu i po ciljevima na zemlji, uz upotrebu preciznog naoružanja.

Vojinović smatra da "rafali" donose sposobnosti koje Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana Srbije do sada nisu imali, pre svega u pogledu senzora, razmene informacija i mogućnosti upotrebe različitih sistema.

Zamena za "migove 29"

"Rafali" bi trebalo da preuzmu ulogu koju sada imaju avioni "mig 29", uključujući i zadatke kontrole i zaštite vazdušnog prostora.

Kako napominje Vojinović, za bezbednost vazdušnog prostora važan je takozvani "air policing", odnosno postupak u kojem borbeni avioni identifikuju i, po potrebi, presreću letelice koje predstavljaju nepoznatu ili potencijalnu pretnju.

Ukazuje i na značaj činjenice da Srbija nije članica NATO-a, ali naglašava da borbena avijacija predstavlja jedan od ključnih segmenata sposobnosti oružanih snaga.

"Vizer" ostaje u Beogradu

Kada je reč o civilnom vazduhoplovstvu, odložena je primena odredbe koja je mogla da dovede u pitanje opstanak baze "Vizera" u Beogradu.

Novo pravilo trebalo je da počne da se primenjuje od marta naredne godine, ali je njegova primena odložena do početka sledeće letnje sezone.

Vojinović objašnjava da je suština spora u tumačenju pravila koja proizlaze iz Sporazuma o otvorenom nebu i položaja Srbije, koja nije punopravna članica Evropske unije.

"'Vizer' može da leti između Srbije i zemalja Evropske unije, ali je pitanje njegovog prava da avione bazira u Beogradu, odnosno da oni u prestonici prenoće i odatle obavljaju rane jutarnje letove", naglašava urednik portala Tango Six.

Šta ta odluka znači za poslovanje beogradskog aerodroma

Baza niskotarifne kompanije u Beogradu značajna je za njen poslovni model jer omogućava da avioni noće na aerodromu i ujutru obavljaju letove.

Vojinović kaže da bi primena sporne odredbe povećala bi troškove i otežala organizaciju letova "Vizera", dok bi, istovremeno, mogla da utiče i na promet na Aerodromu "Nikola Tesla".

"Država sada ima više interesa koji se moraju uzeti u obzir, uključujući predstojeći Ekspo i interes koncesionara beogradskog aerodroma da ima što veći broj putnika i avio-kompanija", zaključuje sagovornik Jutarnjeg programa.

Za sada je odlučeno da se primena novog pravila odloži do 28. marta. Kako je objašnjeno, Direktorat civilnog vazduhoplovstva sprovodi i tumači regulativu, dok je odluka o široj politici u ovoj oblasti u nadležnosti državnih institucija.

Gostovanje Petra Vojinovića u Jutarnjem programu u celosti možete da pogledate u video-zapisu na početku teksta.