Kupovina polovnog automobila – kupci probijaju budžet da izbegnu "mačku u džaku“, koliko novca ostaviti sa strane

Kupcima polovnih automobila Petar Veličković sa sajta "Polovni automobili" savetuje da ne potroše ceo planirani budžet na samo vozilo, već da deo novca sačuvaju za troškove koji slede nakon kupovine.

"Ja bih uvek savetovao minimum 500 evra da se ostavi. Dakle, ako sam predvideo 10.000 evra za automobil, ja lično bih se upuštao u kupovinu najviše do 9.500 evra", kaže Veličković.

Novac koji se ostavi sa strane trebalo bi da pokrije troškove poput prenosa vlasništva, overe kod notara, prvog servisa, eventualnih popravki ili kupovine zimskih guma.

Kad jeftiniji automobil postane skuplji

Istraživanje sajta "Polovni automobili" pokazalo je da je 41 odsto kupaca spremno da poveća prvobitno planirani budžet ako na taj način mogu da smanje rizik od neočekivanih kvarova.

"Ako nisam našao ono što mi u startu odgovara, a ima automobila koji malo preskaču ono što sam prvobitno zamislio, ja ću platiti taj automobil da bih zauzvrat dobio stepen sigurnosti u smislu da me ne sačeka, vozački rečeno, iza krivine neki kvar", objašnjava Veličković.

Kupovina jeftinijeg polovnjaka ne mora na kraju da znači i uštedu, jer naknadni kvarovi mogu značajno da povećaju ukupan trošak.

"Zamislite, morate da menjate plivajući zamajac, set kvačila, turbinu i neke druge delove koji će vas koštati, pa onda neće ispasti da je u startu jeftiniji auto zaista takav, nego će koštati mnogo više“, kaže Veličković. 

Na prvom mestu tehnička ispravnost i servisna knjižica

Za kupce je sve značajnija tehnička ispravnost vozila i njegova servisna istorija, dok je, prema istraživanju, svega tri odsto učesnika kao najvažniji faktor navelo potrošnju goriva.

"Hoću da znam šta kupujem. To je ključna poruka", naglašava Veličković.

Ni velika kilometraža, sama po sebi, ne mora da bude razlog da kupac odustane od automobila, jer su važni i način vožnje i održavanje vozila.

"Veća kilometraža ne znači nužno lošiji auto. Sve zavisi od toga ko je taj auto vozio, na koji način, kako ga je održavao, koliko je u njega ulagao", objašnjava Veličković.

Alati za proveru kilometraže

Kada je reč o vraćanju kilometraže, mogućnosti provere danas su veće nego pre desetak godina, ali potpuna sigurnost i dalje ne postoji.

"Danas preko laptopa mogu da se provere određeni moduli. Opet, sa druge strane treba reći da postoje stručnjaci, odnosno manipulatori, koji to rade softverski i to može da se sakrije", upozorava Veličković.

Jedan od načina provere jesu internet platforme na kojima se unosom VIN oznake (Vehicle Identification Number), odnosno broja šasije, mogu dobiti podaci o istoriji vozila.

"Neke su besplatne, neke se plaćaju, gde vi ukucate VIN oznaku, odnosno narodski rečeno broj šasije i dobijete određenu vrstu izveštaja – da li je taj automobil bio havarisan, da li je učestvovao u saobraćajnoj nezgodi, stanje na kilometar-satu i tako dalje", navodi Veličković.

Provera podataka u ovlašćenom servisu može biti dobar signal za kupca, ali ni ona, prema Veličkoviću, ne može da garantuje potpunu sigurnost.

"To bi trebalo da je signal. Jedna crvena zastavica manje i to bi trebalo da znači da je tu situacija prilično čista i pouzdana", zaključuje Veličković.