Gomila para iz banke završila u smeću – ima li svrhe krenuti u potragu za stvarima koje greškom odu u kontejner
Radnici JKP "Gradska čistoća" iz Novog Sada nedavno su pomogli starijoj sugrađanki da pronađe dokumenta koja je slučajno bacila u smeće. Potraga za stvarima koje završe u podzemnom kontejneru nije jednostavna, ali se u većini slučajeva završi uspešno. Ipak, ima i onih koji svoje izgubljene stvari više nikada ne pronađu. Među njima je i velika količina novca jedne banke koja je nedavno završila na novosadskoj deponiji, ali ni posle potrage nije pronađena.
Neretko se dešava da građani krenu da izbace smeće dok u jednoj ruci drže kesu sa otpadom, a u drugoj novčanik ili ključeve od automobila. Kada se nađu iznad podzemnog kontejnera, greškom otvore pogrešnu ruku. Da su napravili grešku, često shvate tek kada se vrate u stan sa kesom smeća.
Koliko su česte takve situacije, pozivaju li građani uvek "Gradsku čistoću" ili se sami upuštaju u rizične pokušaje spasavanja stvari, za RTS je govorila portparolka JKP "Gradska čistoća" Novi Sad Danijela Jankov.
Jankov navodi da im se građani često obraćaju zbog izgubljenih stvari, a radnici najčešće prazne kontejner kako bi ih pronašli. Ipak, građanima savetuju da ne pokušavaju sami da uđu u podzemni kontejner.
"Imamo nebrojeno takvih situacija kada nam se građani obrate jer su nepažnjom ili nesmotrenošću bacili nešto što im je važno, naročito u podzemni kontejner. Svakako sagledamo svaku situaciju i reagujemo u skladu sa mogućnostima. Najčešće je to pražnjenje kontejnera, a nekada se i spuštamo u njega, ali ne preporučujemo građanima da to sami čine", navodi ona.
Najveći broj ovakvih situacija ima pozitivan ishod, odnosno pronađemo ono što je važno.
"Međutim, ključno je da građani blagovremeno pozovu, kako kontejner u međuvremenu ne bi bio ispražnjen, jer nam to značajno olakšava potragu za izgubljenim predmetom", objašnjava Jankov.
Građani ne bi trebalo sami da ulaze u kontejnere
Građani često i sami pokušavaju da izvade izgubljenu stvar, što ih može dovesti u opasnost.
"Najrizičnije je spuštanje u podzemni kontejner i građani nikako ne bi trebalo da to čine. Mi to radimo na najbezbedniji način. Najčešće, kao što sam navela, ispraznimo kontejner, jer je to najbolji način da se predmet pronađe. Nakon pražnjenja pokupimo sav otpad koji smo tom prilikom izbacili i operemo površine. To radimo na betoniranim površinama", ukazuje Jankov.
Od ključeva i dokumenata do ušteđevine i novca banke
Nesmotrenošću građani u kontejnere bacaju i stvari koje su im veoma važne – od ključeva i ličnih dokumenata do novca i ušteđevine.
"Nesmotrenošću odbacimo i kesu i torbicu koju nosimo u istoj ruci. Dakle, tu su ključevi, lična dokumenta, novac, svašta se nalazilo. Završilo je mnogo toga i na deponiji, verujte, i dosta novca i vrednih stvari", kaže Jankov.
Kako objašnjava Jankov, do izgubljenih stvari najčešće ne uspeju da dođu kada građani zakasne sa prijavom, pa otpad u međuvremenu bude odvezen na deponiju. Nedavno su, kaže, pokušali da pronađu i veliku količinu novca jedne banke koja je završila na deponiji, ali u tome nisu uspeli. Bilo je i slučajeva da građani greškom bace sopstvenu ušteđevinu.
"Tada smo probali da dođemo do tih vreća u kojima je i otpad, međutim, nije bilo moguće", ukazuje ona.
Koliko god ovakve situacije delovale neverovatno, one nisu retke. Od jedne naizgled bezazlene i rutinske radnje može nastati prava agonija za vlasnike, a neki od njih zauvek ostanu bez vrednih predmeta ili velike sume novca.
