Potpisano 114 ugovora sa novim vlasnicima napuštenih imanja

Tokom programa neki su se prvi put skućili, neki se odvojili od roditelja, a gotovo trećina njih je na napuštena seoska imanja došlo iz većih gradova, a mnogi i sa fakultetskim diplomama.

"U Lovćencu smo i do sada živeli samo što smo bili podstanari. Sada smo dobili svoju kuću, svoj dom, i za nas jedan novi početak", navela je korisnica programa.

Dok druga kaže da planira da se bavi poljoprivredom, i da bi želela da napravi radionicu za restauraciju nameštaja. 

"Žena i ja smo dobili ćerkicu, volimo život na selu. Planiramo da osnujemo farmu prasadi", kaže mladi domaćin.

Ove godine beleži se veliko interesovanje za kuće u selima Aleksinca, Knjaževca i Dimitrovgrada. Ipak, najveća tražnja bila je za kućama u Bačkom Petrovom Selu ali i u ostalim mestima u Vojvodini, s obzirom na to da je infrastruktura tamo najrazvijenija.

Resorni ministar kaže da ova akcija ima potencijal da mlade vrati i u zabačena područja Srbije.

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić kaže da im je jedan od bezbednosnih ciljeva bio da nijedan deo Srbije ne ostane prazan.

"Da li može i da li ima potencijal, pokazaće vreme. Mi smo spremni, ovo su prvi koraci ali sada je nužno da delujemo šire. Imamo magistralne puteve sada su na redu lokalni putevi", naveo je Krkobabić.

Kaže da selo nije samo poljoprivreda i podseća da je u toku program za dodelu oko 10.000 evra bespovratno za otvaranje zanatskih radnji i prerađivačkih kapaciteta.

Navodi da zainteresovani treba da se obrate lokalnoj samoupravi i napominje da su selu potrebni i ljudi iz državnih službi.

"Država Srbija mora da primeni princip pozitivne diskriminacije jedan lekar, tehnolog, veterinar, u tim krajevima mora da ima bar tri puta veću platu nego što ima u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu. Stopa PDV-a u tim krajevima mora da bude bitno umanjena", objasnio je Krkobabić.

Za šest godina programa, useljeno je 4.400 kuća a krov nad glavom dobilo je blizu 18.000 ljudi, kažu u Ministarstvu.