Sanacija šuma posle požara: Za oporavak prirode presudni stručni pristup i procena stanja na terenu
Kada se požar ugasi, počinje proces obnove šuma koji zahteva jasan, stručno utemeljen i metodološki usaglašen pristup, kaže predsednik Komore inženjera šumarstva Srbije dr Zvonimir Baković. On je, u emisiji Prvog programa Radio Beograda "Jutro je“, naglasio da se suzbijanja požara najpre mora pristupiti snimanju stanja na terenu i prikupljanju potrebnih informacija.
Govoreći o primeni modelnog sanacionog plana, dr Zvonimir Baković je objasnio da on služi kao okvir za kretanje struke, ali da ne predstavlja univerzalan šablon primenjiv na svaku površinu.
"Svaka požarena površina je specifikum za sebe, počev od samog lokaliteta na kome se požar desio, znači tog staništa, zatim konkretnog geografskog područja, zatim vremenskih prilika, kakva se šuma tamo nalazi, infrastrukturne opremljenosti, i tako dalje. Sve što se radi, ne radi se slučajno, napamet, nego postoji jasan, nedvosmislen, stručno utemeljen, usaglašen metodološki pristup, a jedan od pomoćnih alata je i modelni sanacioni plan“, naveo je Baković.
Taj model nastao je 2014. godine, a do sada je po njemu izrađeno oko 200 sanacionih planova — najviše u državnim šumama preduzeća "Srbijašume“, oko 130, dok je u privatnim šumama i kod ostalih korisnika urađeno oko 50.
Uticaj požara na zemljište i specifičnosti terena
Požar u znatnoj meri menja kompletan površinski pedološki profil, kako u fizičkom tako i u hemijskom smislu, pri čemu intezivni požari potpuno menjaju površinski sloj koji potom teško prima i apsorbuje vodu. Postoje velike razlike između pedoloških profila na različitim terenima.
"U Deliblatskom pesku imamo peščaru koju pokušavju pretvoriti u šumu i šumski ekosistem i neke druge ekosisteme još od 1810. Prva pošumljavanja su tamo počela još 1818. godine. I jako je važno postojanje vegetacije, kako i travnate, tako i žbunaste, tako i šumske vegetacije, da se ne dozvoli da taj pesak postane slobodan i da ne dođe do aerosolske erozije“, objašnjava predsednik Komore inženjera šumarstva.
Sa druge strane, na Stolovima je situacija drugačija jer je pedološki profil plitak, tereni su izrazito strmi, a matični supstrat je izašao na samu površinu. Zbog toga je prisustvo vegetacije ključno da bi se sprečilo površinsko oticanje i odnošenje zemljišta u Ibar.
Rizici, oporavak i izbor vrsta
Period oporavka može trajati od jedne godine za zeljastu vegetaciju, pa do više decenija za pojavu šumske vegetacije, dok je za potpunu funkcionalnost šumskog ekosistema potrebno nekoliko decenija. Govoreći o izboru vrsta i intervencijama čoveka, Baković - u emisiji Prvog programa Radio Beograda "Jutro je“, veruje da ne bi trebalo žuriti sa ishitrenim rešenjima.
"Mislim da je u ovom momentu preuranjeno. Ja bih, ako mi dozvolite, malo preformulisao to pitanje, u smislu koja šuma će biti otporna za konkretna staništa, uvažavajući klimatske promene koje su izvesne. Šta je ono što ćemo mi pošumiti, što će moći da preživi te prve godine i što će moći da se održi za jedan duži vremenski period, odnosno životni vek“, istakao je on.
Dodaje se da sa nestankom vegetacije značajno raste rizik od erozija, klizišta i odrona, te da je nakon snimanja stanja neophodno kontinuirano pratiti situaciju na terenu, uz naglasak da je svaka prirodna obnova bolja i dugotrajnija od veštačke intervencije.
Na kraju razgovora upućena je zahvalnost svim vatrogascima, pilotima, dobrovoljnim vatrogasnim društvima, MUP-u, Sektoru za vanredne situacije, šumarima i naučnim institutima koji učestvuju u gašenju i sanaciji, uz podatak da se tokom dosadašnjih intervencija na požarištima niko nije povredio.
