Kako pronaći posao danas - koje veštine su najtraženije i šta poručuju iz NZS-a

Govoreći o aktuelnom stanju na tržištu rada, Srđan Andrijanić iz Nacionalne službe za zapošljavanje, u emisiji Prvog programa Radio beograda "Jutro je", ističe da posla ima za one koji žele da rade.

"Posla ima. Za onog ko hoće da radi i ko želi da radi, uvek će se naći posao", poručuje Andrijanić.

Individualni pristup i put do zaposlenja

Kada lice dođe u Nacionalnu službu za zapošljavanje i zatraži posao, pristup je u potpunosti individualan. Nadležni savetnik obavlja razgovor sa kandidatom kako bi se utvrdilo na koji način treba tražiti posao.

Iz NSZ-a savetuju građanima da sa svojim savetnikom podele što više informacija o svojoj kvalifikaciji, stečenim znanjima i veštinama. Na osnovu toga izrađuje se individualni plan i preduzimaju dalji koraci.

Upućivanje na obuku za traženje posla ukoliko je potrebna dodatna pomoć.

Uključivanje u obuku za put do uspešnog preduzetnika za one koji žele da se bave preduzetništvom.

Pohađanje programa i obuka za sticanje dodatnih znanja.

Trenutno se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi 331.000 nezaposlenih lica, od čega je oko 18 odsto mladih do 30 godina starosti, odnosno nešto više od 59.000. Kada je reč o otvorenim pozicijama, mladi su prethodne godine mogli da apliciraju na više od 56.000 pozicija, dok je ove godine već dostupno više od 27.000 pozicija za konkurisanje.

Šta poslodavci traže, a kojih radnika najviše nedostaje

Najveći problem u spajanju ponude i potražnje često je u tome što poslodavci žele radnike koji su spremni da odmah počnu da rade, zbog čega mladima često nedostaje prekopotrebno iskustvo. Ipak, poslodavci sve više cene one koji su spremni da uče i da pokažu veštine i sposobnosti, stavljajući ih u prvi plan ispred formalnih kvalifikacija.

"Generalno, poslodavci bi uvek želeli osobu koja je spremna i sposobna da odmah radi, da odmah uđe u posao", objašnjava Andrijanić.

Kada je reč o deficitarnim zanimanjima, iz NSZ-a navode da su u ovom trenutku najizraženije potrebe za: lekarima specijalistima i medicinskim osobljem, vozačima teretnih vozila i autobusa, građevinskim radnicima tokom sezone -zidari, tesari, zavarivači, magacionerima i operaterima na Ce-En-Ce mašinama i u proizvodnji

Sa druge strane, uspostavljen je određeni standard kada su u pitanju opšte veštine i znanja. Od kandidata se očekuje poznavanje barem jednog stranog jezika, osnovne informatičke tehnologije (Word, Windows, Excel, elektronska komunikacija), kao i meke veštine poput timskog rada, rešavanja problema i komunikativnosti.

Mere, obuke i programi podrške

Kako bi se premostio jaz između obrazovanja kandidata i zahteva poslodavaca koji traže gotove radnike, Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi niz mera dodatnog obrazovanja i obuka.

- Stručna praksa: Mnogima omogućava da bez zasnivanja radnog odnosa steknu znanja i veštine za rad na konkretnom poslu, uz finansijsku podršku NSZ-a od 50.000 dinara mesečno za lica sa srednjim obrazovanjem, odnosno 55.000 dinara za lica sa visokim obrazovanjem, u trajanju do 12 meseci.

- Pripravništvo: Podrazumeva zasnivanje radnog odnosa, pri čemu NSZ poslodavcu obezbeđuje minimalnu neto zaradu sa pripadajućim porezima i doprinosima uvećanu za 20 odsto.

- Programi za mlade i preduzetništvo: Mladi kao teže zapošljiva kategorija mogu se uključiti u programe gde se poslodavcima odobravaju sredstva u iznosu od 200.000 do preko 300.000 dinara, zavisno od razvijenosti lokalne samouprave, dok su zabeleženi i primeri pokretanja sopstvenog biznisa uz podršku od 320.000 do 400.000 dinara.

Saveti za sve koji traže posao

Za one koji duže vreme ne uspevaju da pronađu zaposlenje, iz Nacionalne službe za zapošljavanje poručuju da traženje posla mora da se posmatra kao posao sa punim radnim vremenom.

"Moje još starije kolege bi rekli da je traženje posla posao sa punim radnim vremenom. Znači, strpljenje. Nema euforije. Mora se biti strpljiv, raditi na svojoj biografiji", preporučuje Andrijanić, u emisiji Prvog programa Radio beograda "Jutro je".

Ukoliko kvalifikacija ne daje rezultate, savetuje se istraživanje kompanija i njihovih potreba, kao i usavršavanje dodatnih veština poput slepog kucanja, učenja stranih jezika ili ovladavanja digitalnim alatima, jer se tržište rada stalno menja pod uticajem novih tehnologija i veštačke inteligencije.