Pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi – da li su potrebne duboke reforme
Univerzitet u Beogradu više nije među 500 najboljih na Šangajskoj listi. Posle četiri godine u prvih 500, sada je u grupi od 501. do 600. mesta. Pre samo deset godina bio je među 300 najboljih univerziteta sveta. Profesor Vladimir Vuletić izjavio je za RTS da se Univerzitet nije bavio naukom, već formiranjem političke liste. Profesorka Dragana Mitrović smatra da su Univerzitet i naučno istraživanje u ozbiljnoj krizi.
Пад Универзитета у Београду на Шангајској листи – да ли су потребне дубоке реформе
Dok Beograd traži način da zaustavi pad, menja se i mapa svetske akademske moći – Kina sada ima 16 univerziteta među prvih 100. Može li njen model koncentrisanja novca i istraživača u nekoliko strateških oblasti biti jedna od lekcija i za Srbiju.
Vladimir Vuletić, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da je kvalitet objavljenih radova jedan od kriterijuma od kojih zavisi rangiranje na Šangajskoj listi, a naučni rad zahteva usredsređenost i koncentraciju. Istovremeno, kaže, u prethodne dve godine živimo pod uticajem ljudi koji žele da Univerzitet koriste u političke svrhe.
"Fokus našeg Univerziteta nije bio na nauci, već na formiranju političkih lista i nametanju ideje da ima dominantnu političku ulogu, što se odražava na kvalitet naučnih radova. Ne možete istovremeno da se bavite naukom i dnevnom politikom", ističe Vuletić.
Napominje da je Univerzitet više trebalo da utiče na stabilizaciju situacije.
Kriza u visokom obrazovanju
Dragana Mitrović, takođe, smatra da su naše visoko obrazovanje i naučna istraživanja u ozbiljnoj krizi i da su neophodne duboke reforme i ozbiljno strateško promišljanje, bez nametnutih rešenja spolja. Dodaje da je neophodna i promena Zakona o univerzitetu.
"Državni univerziteti se finansiraju iz budžeta, odnosno građani ih finansiraju. Akademska godina je bila improvizovana posle blokada i protesta, a duboka kriza pokazuje gde grešimo. Bez takve reforme ne možemo očekivati uspeh. I ugled je kriterijum, gde se kadrovi zapošljavaju, koja mesta zauzimaju, a imali smo manje onih koji su diplomirali, što se meri u hiljadama", navodi Mitrovićeva.
Prema njenim rečima, uloga države na Univerzitetu trebalo bi da bude veća, kao što je slučaj u svetu, jer ih ona finansira, jer ih je osnovala i vlasnik je, a stavljena je u poziciju da se ništa ne pita.
"Propisi koji to moraju da menjaju poručuju: mnogo nerada, lošeg kvaliteta i izbegavanja konkurencije krije se iza parola o autonomiji", zaključuje Mitrovićeva.
