Ko će birati buduće sudije i tužioce – spor oko nove uloge Pravosudne akademije
Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji, koji je Vlada uputila Skupštini 17. jula, biće tema javnog slušanja sledeće nedelje u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu, a mogao bi da bude usvojen krajem avgusta. Deo stručne javnosti traži javnu raspravu umesto javnog slušanja i protivi se novini da Pravosudna akademija bude jedini put do pravosuđa za buduće sudije i tužioce. Ministarstvo pravde odgovara da će takav model unaprediti pravosuđe. Navode da je javna rasprava održana 2024. godine i da je Venecijanska komisija u najnovijem mišljenju pozitivno ocenila predložena rešenja.
Ukoliko se usvoje zakonske izmene, od 2030. godine Pravosudna akademija biće, po pravilu, jedini put za ulazak u pravosuđe za sudije i tužioce koji se prvi put biraju na tu funkciju.
Ispit kojim se proveravaju stručnost i osposobljenost kandidata više neće organizovati Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, već će ga zameniti uverenje o završenoj obuci na Akademiji.
Obuka će, prema rečima ministra, trajati od tri meseca do dve godine, u zavisnosti od radnog iskustva kandidata nakon položenog pravosudnog ispita.
"Kroz prethodnu obuku dobijamo, pre svega, mnogo jasnije i merljive kriterijume izbora. Omogućavamo, što je mnogo bitnije, kandidatima da se spreme za sudijsku i tužilačku funkciju", ističe ministar pravde Nenad Vujić.
Prema njegovim rečima, za sve koji do 1. marta 2027. godine, kada Zakon stupa na snagu, budu sudijski, odnosno tužilački pomoćnici, ništa se ne menja.
"Imaju pravo da biraju i dalje, pa i posle 2030. godine, da li hoće da idu na prethodnu obuku ili da polažu samo test kod VSS-a, odnosno VST-a", objašnjava Vujić.
Oduzimanje ustavne nadležnosti
To je izuzetak. Međutim, Društvo sudija Srbije tvrdi da bi novim zakonskim rešenjima pravosudnim savetima bila oduzeta ustavna nadležnost da biraju sudije i javne tužioce.
"Više saveti ne procenjuju da li je neko stručan i osposobljen, već Akademija. Time što Akademija još i selektuje polaznike, suštinski određuje ko će biti izabran za sudiju. Saveti više ne biraju, nego aminuju", smatra Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije.
Napominje, takođe, da vlast koja se dobrovoljno odrekla kadriranja u pravosuđu ustavnim amandmanima iz 2022. godine, na zaobilazan i skriven način pokušava da svoj uticaj na kadriranje u pravosuđu povrati.
Odbacujući te navode, ministar pravde objašnjava da će pravosudni saveti nadgledati rad Pravosudne akademije i obavljati stručni nadzor. Pod njihovim nadzorom, kaže, odvijaće se i prijemni ispit za upis na Akademiju.
"Konačnu listu sa prijemnog ispita potvrđuju saveti. Ukoliko saveti ne potvrde konačnu listu kandidata koji se primaju na budžet na prethodnu obuku, u tom slučaju prijemni ispit se poništava. Nema govora o uplivu izvršne vlasti, što vrlo jasno stoji u Mišljenju Venecijanske komisije od 17. jula ove godine", poručio je Vujić.
Kapaciteti Akademije
Pravosudna akademija ne treba da bude jedini put za ulazak u pravosuđe budućih sudija i tužilaca, smatra naša sagovornica. Kaže i da Akademija nema kapaciteta za zadatak koji joj se poverava, što bi mogao biti problem, jer Srbiju narednih godina očekuje odlazak velikog broja sudija i tužilaca u penziju.
"Moj profesionalni stav je da obuka treba da dođe nakon izbora saveta. Nisu dobro promišljeni kapaciteti Pravosudne akademije da bude jedinstveni put u pravosuđe Republike Srbije, ni kvalitet, kao ni potrebna količina budžetskih sredstava. Smatram da to u ovom trenutku nije dobro rešenje", ukazuje Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja javnih tužilaca Srbije.
Pravosudna akademija, koja je nastala iz nekadašnjeg Pravosudnog centra za obuku i stručno usavršavanje, osnovana je 2010. godine. Od tada je kroz početnu obuku za sudije i tužioce prošlo oko 400 polaznika.
