Kuver, QR meni i "lažna" sniženja – šta potrošači plaćaju, a šta ne moraju

Početkom meseca počela je primena Zakona o zaštiti potrošača, koji donosi stroga pravila za trgovce i ugostitelje.

Vesna Perinčić iz Unije potrošača pojasnila je, u emisiji Prvog programa Radio Beograda "U ritmu dana", šta nova zakonska rešenja znače u praksi za građane - od naplate kuvera u restoranima i QR menija, preko lažnih sniženja, do prava na reklamaciju i povraćaj novca.

Kuver i skriveni troškovi u restoranima

Govoreći o popularnim "kafanskim trikovima" i dodatnim troškovima koji dočekaju goste na računu, Perinčićeva je naglasila da kuver nije zakonom zabranjen, ali da postoje jasna pravila pod kojima može da se nađe na računu.

"Dakle, kuver i dalje može da se dobije u restoranu, ali ne može da se naplati ukoliko ga potrošač nije tražio. Trgovac, ugostitelj, ne može samoinicijativno da pruži uslugu kuvera i da naplati potrošaču", izjavila je Vesna Perinčić.

Ona je dodala da isto važi i za druge dodatke, poput dekorativnog voća ili kečapa uz picu, koji moraju biti jasno navedeni u jelovniku i izričito naručeni od strane gosta.

Takođe, trgovci ne mogu naplaćivati skrivene troškove koji predstavljaju sastavni i neodvojivi deo ugostiteljske usluge, kao što su servisiranje stola, escajg, salvete ili vlažne maramice za brisanje ruku.

Pravila za QR kodove i isticanje cena

Komentarišući sve češću praksu da se jelovnici nalaze isključivo u digitalnoj formi putem QR kodova na stočićićima, Perinčićeva ističe da je to dozvoljeno, ali uz jedan važan uslov.

"Trgovac je ispunio zakonsku obavezu da je cene načinio dostupnim potrošaču, ali na zahtev potrošača dužan je da mu dostavi i u pisanoj formi, dakle u pisanoj formi cenovnika. Ne može da kaže: 'Skenoiraj QR kod i videćeš koje su cene', nego mora, ako potrošač traži, da mu dostavi pisanu formu cenovnika", objašnjava ona.

Ukoliko se dostava hrane ili određeni dodatni trošak pakovanja i ambalaže naplaćuje, potrošač o tome mora biti unapred informisan. Kod naručivanja preko interneta iznos dostave mora jasno stajati na internet stranici trgovca, jer u suprotnom potrošač nije dužan da plaća dodatne troškove.

Takođe, Perinčićeva je iz prakse podsetila da je trgovac u obavezi da proizvod proda po ceni koja stoji istaknuta na rafu, a ne po višoj ceni koja se pojavi na kasi, napominjući da potrošači imaju puno pravo da na tome insistiraju.

Kraj lažnim sniženjima i nova pravila za reklamacije

Novi Zakon o zaštiti potrošača, uz izmene Zakona o trgovini, uvodi veću transparentnost kada je reč o takozvanim prodajnim podsticajima i sniženjima.

"Kod prodajnih podsticaja mora da se primenjuje cena koja je najniža cena koju je trgovac oglasio u roku od 30 dana pre objave prodajnog podsticaja. Tako više ne može da se desi da je tri dana pre povećao cenu, pa onda, evo, sad nudim po nižoj ceni", istakla je Vesna Perinčić, upozorivši da su za kršenje ove odredbe propisane kazne po prekršajnom nalogu na licu mesta.

Kada je reč o reklamacijama i kupovini robe koja se pokvari, novine se odnose na vremenske rokove u kojima potrošač ostvaruje svoja prava.

"U prvih 30 dana potrošač bira između ove četiri opcije – opravke, zamene, povraćaja kupoprodajne cene ili smanjenja cene. A posle 30 dana se podrazumeva opravka ili zamena, pa do dve godine, koliko je rok saobraznosti", pojasnila je ona, dodajući da je intencija da se favorizuje popravka proizvoda uz produženje garancije ili druge pogodnosti kako bi se smanjio tehnološki otpad.