Miković za RTS: Vatra je živ protivnik – ni Ronaldo i Mesi ne mogu bez tima, pa ni vatrogasci

Komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd Dragan Miković istakao je da požari ovih dana nisu retkost – otkako je počela letnja sezona, u maju, Vatrogasno-spasilačka brigada Beograd svakodnevno ima više od trideset požara dnevno i više od pedeset intervencija.

Kada je reč o situaciji u Deliblatskoj peščari, objasnio je da borba sa vatrom tamo i dalje traje, zbog specifičnosti terena i rastinja.

Na terenu su, kako je naveo, ekipe iz cele Srbije koje pomažu kolegama iz Pančeva, a iz Beograda je angažovano pedeset i četvoro vatrogasaca-spasilaca koji će ostati onoliko koliko bude potrebno, uz smene na svaka tri do četiri dana, jer, kako je rekao, "nemoguće je da jedan čovek izdrži sve to".

Govoreći o samom toku intervencije, Miković je objasnio da kada nova ekipa stigne na teren, vrši se takozvana primopredaja, upoznavanje sa situacijom, onim što je rađeno i gde su opasnosti. Najteže je, istakao je, u samom početku akcije, kada prve ekipe na licu mesta moraju gotovo trenutno da procene kako da pristupe gašenju, s koje strane, i koliko je ljudi i sredstava potrebno.

Na pitanje koliko je moguće predvideti razvoj požara, odgovorio je da kod velikih požara to gotovo nikada nije izvesno. Prema njegovim rečima, taktika i pristup gašenju često se menjaju u hodu.

"Mi vatrogasci požar smatramo živim protivnikom, a borba između vatrogasaca i vatre stalno traje – jedni nastoje da spreče širenje, a požar se bori da nastavi da gori", rekao je Miković.

Noć na zgarištu pod punom opremom

Osvrnuo se i na prizore vatrogasaca koji spavaju na zemlji, u punoj opremi, usred velikih vrućina. Objasnio je da je to uobičajena praksa i kod vatrogasaca širom sveta, u Španiji, Grčkoj i Francuskoj, jer priroda posla ne dozvoljava da se tek tako napusti lice mesta.

Uspeh svake intervencije, kaže Miković, zavisi od celog tima, a ne od pojedinca. Uporedio je to sa fudbalom.

"Nijedan Ronaldo ili Mesi ne bi bili to što jesu da nisu bili u dobrim ekipama kao što su Real i Barselona. Isto važi i za vatrogasce, nijedan komandant ili rukovodilac ne može biti uspešan bez dobre ekipe", rekao je Miković.

Kada je reč o organizaciji rada, objasnio je da vatrogasci inače rade u periodima od 12, 24, 20 i 48 sati, ali da to pravilo ne važi u vanrednim situacijama poput one u Deliblatskoj peščari, gde ekipe ostaju na terenu tri dana – tu jedu, spavaju i rade.

Na razvoj požara, objasnio je, utiče veliki broj faktora – temperatura, doba dana, jačina vetra, pritisak i vlažnost vazduha, kao i suvoća materije koja gori, pa se sa sigurnošću nikada ne može znati kako će se požar dalje ponašati.

Govoreći o tome kako procenjuje da li je neki vatrogasac premnogo umoran, rekao je da to prepoznaje kroz neposredan kontakt sa ljudima i razgovor s njima, ističući da se trude da svoje kolege maksimalno zaštite u teškim uslovima. Istakao je da je lično obišao vatrogasce u Deliblatskoj peščari da vidi u kakvom su stanju.

"Solidarnost građana mnogo znači"

Miković je govorio i o značaju solidarnosti građana, koji su tokom požara u Deliblatskoj peščari organizovano slali donacije hrane i vode. Istakao je da ta podrška vatrogascima na terenu "stvarno baš puno znači" i da predstavlja dodatni podstrek da svoj posao urade najbolje što mogu.

Na pitanje da li se i iskusan vatrogasac ponekad uplaši, odgovorio je da je strah sasvim normalna pojava kod svakog čoveka, pa tako i kod vatrogasaca, ali da je kod njih reč o kontrolisanom strahu koji ih čuva da ne bi nepromišljeno postupili u određenim situacijama. Kako kaže, vremenom se uči da se taj strah kontroliše i usmerava.

Na kraju razgovora, osvrnuo se na uzroke požara, ocenivši da bi svaki požar mogao da se spreči kada bi ljudi bili odgovorniji. Prema njegovim rečima, čak devedeset devet odsto požara posledica je ljudskog faktora – bilo namernog ili nenamernog izazivanja vatre, neodržavanja instalacija ili nepažnje poput bacanja opuška.