Ko je "kriv" za lažna bolovanja – manjak kontrole ili loša organizacija rada

Pitanje bolovanja ponovo je u fokusu poslodavaca i ekonomista. Dok predstavnici privrede ukazuju na slučajeve u kojima zaposleni, kako tvrde, neopravdano odsustvuju sa posla, stručnjaci upozoravaju da se problem ne može posmatrati samo kroz sumnju u radnike.

Poslodavci u Srbiji posebno ukazuju na periode poljoprivrednih radova, kada se, prema njihovim navodima, broj bolovanja povećava. To, kažu, može da stvori ozbiljne probleme malim fabrikama i pogonima, gde izostanak nekoliko radnika može da poremeti ceo proces proizvodnje.

Profesor Ekonomskog fakulteta Veljko Mijušković smatra da se problem mora rešavati sistemski, uz bolju kontrolu, ali i uz analizu uslova u kojima zaposleni rade.

"Ne možemo tvrditi da postoje masovne epidemije lažnih bolovanja", kaže Mijušković, ukazujući da veći broj bolovanja sam po sebi nije dokaz da je reč o zloupotrebama.

Digitalizacijom i povezivanjem podataka do bolje kontrole

Prema njegovim rečima, u Srbiji bi digitalizacija i povezivanje podataka poslodavaca, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i zdravstvenog sistema mogli da doprinesu efikasnijoj kontroli.

On je naveo da, ako se uzme oko tri miliona zaposlenih, samo jedan neopravdan radni dan kod svakog zaposlenog znači tri miliona izgubljenih radnih dana. Posledice, međutim, nisu samo u izgubljenoj proizvodnji, već i u dodatnim troškovima reorganizacije posla i angažovanja zamena.

"Čim se povećava broj bolovanja, u toj masi se povećava verovatno i broj lažnih bolovanja, ali postavlja se pitanje kvantifikacije, odnosno tačne korelacije", objasnio je Mijušković.

Posebno je ukazao na podatak da je najviše bolovanja u julu i januaru, što, prema njegovoj oceni, može biti povezano sa periodima kada se najčešće koriste godišnji odmori, ali i sa uslovima rada.

"Sve u svemu, za privredu su ozbiljni gubici jer se često prekinu tehnološki lanci. Ako neko ko je na nekom ključnom mestu u organizaciji rada izostane, onda i oni ostali koji bi trebalo da rade prvi su opterećeniji", smatra Mijušković.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da poslodavci već godinama ukazuju na ovaj problem.

"Mi godinama ukazujemo na to. Nekoliko puta je bilo na Socijalno-ekonomskom savetu kao osnovna tema", rekao je Atanacković.

On dodaje da su poslodavci, posebno u stranim kompanijama, često iznenađeni kada veći broj zaposlenih u kratkom periodu ode na bolovanje.

Potrebno napraviti atmosferu poverenja u firmi

Atanacković smatra da deo problema može da se rešava i unutar samih kompanija, izgradnjom odnosa poverenja između zaposlenih i poslodavaca.

"Iz mojih iskustava proizlazi da je potrebno napraviti takvu atmosferu među zaposlenima da oni sami izbegavaju i sprečavaju zloupotrebe", kazao je.

On navodi da je umesto pribegavanja lažnim bolovanjima moguće napraviti dogovor sa zaposlenima o slobodnim danima koji bi kasnije bili nadoknađeni.

"Mislim da je sasvim moguće dobiti slobodne dane koji će se kasnije nadoknaditi na ovaj ili onaj način. Dogovor je sigurno moguć", rekao je Atanacković.

Mijušković je, s druge strane, naglasio da poslodavci ne bi trebalo da donose zaključke o opravdanosti bolovanja na osnovu ličnog utiska.

"Poslodavac ne može da kaže: ‘Pa on je dobro izgledao.’ To su subjektivne ocene", upozorio je.

On smatra da Srbija, u poređenju sa nekim drugim zemljama, nema izuzetno visok procenat bolovanja, ali da to ne znači da problem zloupotreba treba zanemariti.

"Iako je to procentualno manje u odnosu na neke druge ekonomije, to je značajan izgubljeni resurs koji bi trebalo na neki način da optimizujemo", naveo je Mijušković.

Poseban korak u tom pravcu predstavlja sistem e-bolovanja, koji treba da omogući bolje povezivanje poslodavaca, zdravstvenog sistema i RFZO-a. Mijušković smatra da digitalizacija može da donese kontinuiranu kontrolu i smanji prostor za zloupotrebe.

"Morate da napravite kontinuiran sistem kontrole, jer onog momenta kada kontrola postoji, zaposleni zna da rizikuje da sledeći put kada napravi, pod znacima navoda, prestup, odnosno ode na lažno bolovanje, to može vući odgovarajuće sankcije", rekao je.

Sagovornici su saglasni da rešenje nije u automatskom stavljanju svih radnika pod sumnju, već u boljoj kontroli, digitalizaciji i stvaranju odnosa u kojem će zaposleni moći da razgovaraju sa poslodavcem o svojim stvarnim potrebama.

Kada je reč o stranim investitorima, Mijušković ocenjuje da bolovanja za sada nisu presudan faktor prilikom odluke o ulaganju u Srbiju. Investitori, kaže, pre svega gledaju produktivnost, efikasnost, kvalifikacije i fluktuaciju radne snage.

"Ovo jeste važan problem. Mi interno treba da ga adresiramo da bismo pojačali bazu kvaliteta koji može da se ponudi tim stranim investitorima", zaključio je Mijušković.