Od škole u Mrčajevcima do društvenih mreža – kako prepoznati i zaustaviti polno uznemiravanje među decom

Nalazi Višeg javnog tužilaštva u Čačku odbacuju navode o seksualnom zlostavljanju u osnovnoj školi u Mrčajevcima, ali potvrđuju da je došlo do polnog uznemiravanja. 

"Desilo se nešto što nije bilo primeren oblik ponašanja među decom i u skldu sa protokolima Ministarstva prosvete biće pokrenut pedagoško-disciplinski postupak i psihološki rad sa tom decom u sledećoj godini. Mi smo već izvršili inspekcijski nadzor na nivou grada, ali ćemo da proverimo i sa republičkom inspekcijom", rekao je ministar Dejan Vuk Stanković. 

Šta pokazuje istraživanje

Prema istraživanju Ministarstva prosvete, sprovedenog nad oko 5.000 učesnika, seksualno uznemiravanje je najređi oblik nasilja koji učenici prijavljuju. Rezultati ukazuju da su nasilje nešto češće prijavljivali dečaci nego devojčice i da se radilo o neprijatnom dodirivanju.

Prijave su se odnosile i na nedozvoljene obrade i deljenje fotografija eksplicitnih sadržaja po društvenim mrežama. 

"Mislim da deci do nekih desetak, jedanaest, možda i dvanaest godina, petog, šestog razreda telefoni i te društvene mreže uopšte nisu potrebne. Oni ne znaju da kanališu, ne znaju da odrede šta je to što je dobro za njih i šta nije, šta je to što bi trebalo da gledaju ili ne. A sve to i te kako utiče na njihovu psihu", navodi nastavnica Anita Gvero. 

Ogovaranje, vređanje ruganje na društvenim mrežema

Najčešći oblik nasilja je verbalno - ogovaranje, vređanje i ruganje i to na društvenim mrežama.

"Svakoga dana imamo po neku primedbu. Ovaj mi je rekao ovo, ovaj mi je rekao ono, ovaj mi je kazao da će uraditi ovako, ovaj je slikao, ovaj mi se narugao. Deca su i previše senzibilna. Međutim, postoje ozbiljne vajber grupe koje zaista maltretiraju i ponižavaju i deca se osećaju čak i uplašeno. E, tu vrlo ozbiljno moramo reagujemo", ističe Anita Gvero. 

Deca teško govore o neprijatnim situacijama

Bez prijave nema ni reakcije. Ipak, deca teško govore o neprijatnim situacijama, pa se posledice neretko prepoznaju tek kroz njihovo ponašanje.

Psiholog Martina Kvarantan Šmitran kaže da se to donosi naročito na malu decu koja nemaju još razvijenu mogućnost da apstrahuju iskustvo, odnosno da o njemu govore.

"Tako da će prvenstveno zbog toga biti zbunjeni ukoliko su suočeni sa jednim takvim iskustvom ili će biti u strahu od posledica. Malo dete razvojno nekako krivicu jako u tom stasanju ka životnom putu, tako da će pre svega razmišljati ono je krivo za bilo šta što se desilo", navodi Martina Kvarantan Šmitran.

Problem se ne završava u učionici

Zabrana korišćenja mobilnih telefona u školama i preporuka da se oni odlažu pre početka časa, daju pozitivne rezultate, kažu u školama. Problem se, međutim, ne završava u učionici, jer se često nastavlja i van škole, upravo preko telefona i društvenih mreža.

Zato stručnjaci upozoravaju da pravila u školi nisu dovoljna ako izostane ono najvažnije – razgovor i nadzor u porodici, gde se u velikoj meri oblikuje ponašanje dece.