Manje beba, više starijih – šta može da uspori demografski pad Srbije

Prošle godine rođeno je manje od 60.000 beba, dok je broj umrlih premašio 95.000. Ovi trendovi su posledica procesa koji traje decenijama – ocenili su demograf dr Vladimir Nikitović sa Instituta društvenih nauka i profesor dr Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gostujući u emisiji U središtu pažnje Prvog programa Radio Beograda.

Rezultati mera populacione politike

Kao odgovor na smanjenje broja stanovnika i starenje nacije, država je u poslednjih nekoliko godina uvela niz mera populacione politike. Među njima su finansijska podrška porodicama za prvorođeno, drugo, treće i četvrto dete, subvencije Ministarstva za brigu o porodici za kupovinu prve nepokretnosti namenjene majkama, kao i stambeni krediti za mlade.

Problem kasnog stupanja u brak, međutim, nije prisutan samo u Srbiji.

"To je panevropski, globalni proces na koji utiče dužina obrazovanja, ali i ekonomski momenat. Mi smo društvo koje ima potrebu za svojom nekretninom, ali imamo i komparativnu prednost – naši mladi ljudi i dalje žele više od dvoje dece. Ako im pomognemo da se stambeno osamostale, to je značajan faktor", istakao je dr Vladimir Nikitović.

Prema podacima koje navodi Ministarstvo za brigu o porodici, ove godine je zabeležen rast nataliteta od oko 3,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine – podatak koji stručnjaci ocenjuju kao pozitivan signal da usmerene mere imaju efekta.

Profesor Veljko Mijušković smatra, međutim, da ove mere nisu dovoljne, jer je došlo do promene u mentalnom sklopu mlađih u odnosu na ranije generacije jer, kako kaže, mladi danas postaju fizički ranije zreli, a mentalno kasnije. "Imaju izražene digitalne veštine, veći nivo emocionalne svesti, ali su manje lojalni društvu, organizacijama, više gledaju svoje ciljeve. A to utiče na odlaganje braka i roditeljstva".

Zapošljavanje stranih radnika ublažava nedostatak radne snage

Paralelno sa merama populacione politike, privreda se suočava sa sve izraženijim nedostatkom radne snage, posebno u zanatskim i manuelnim zanimanjima – od molera i obućara do građevinskih radnika.

Deo tog deficita država rešava uvozom radne snage, pre svega iz zemalja Jugoistočne Azije i Bliskog istoka, ali i kroz povećano prisustvo državljana drugih zemalja koji su se poslednjih godina naselili u Srbiji.

Govoreći o "uvozu" stranih radnika, učesnici emisije U središtu pažnje Prvog programa Radio Beograda povukli su paralelu između naših građana koji odlaze na rad u inostranstvo i građana drugih zemalja koji dolaze kod nas da rade: mahom su to stariji muškarci, pre svega u građevinskom i rudarskom sektoru, koji nemaju nameru da se integrišu – poput naših državljana koji odlaze na relativno kraće migracije.

Prema proceni dr Nikitovića, godišnje oko 50.000 do 55.000 građana Srbije napušta zemlju na duže od godinu dana, dok se njih između 35.000 i 36.000 u istom periodu vrati, što daje neto odlazak od manje od 15.000 ljudi godišnje.

Istovremeno, posebno od izbijanja rata u Ukrajini, zabeležen je značajan priliv stranih državljana – procenjuje se da ruski državljani čine oko 60 odsto novopridošlih stranaca. Zahvaljujući tome, Srbija je prvi put posle tri decenije zabeležila pozitivan migracioni bilans – kada se sabere odlazak domaćih državljana i dolazak stranih, zemlja dobija više stanovnika nego što ih gubi.

Obrazovanje je ključno

U sprovođenju mera populacione politike, sagovornici u emisiji vide obrazovanje kao ključ rešenja problema. Usklađivanje obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada obezbedilo bi veći broj radnika, majstora za kojima je velika potražnja.

"Nemamo mesara, molera, majstora. Ljudi se libe da se uhvate u poslove koji deluju fizički napornije i intenzivnije, a mogu da budu veoma isplativi, finansijski. Radije idu na više stepene obrazovanja, ali je pitanje da li svaki od tih ishoda nudi odgovarajuće zaposlenje na kraju", napomenuo je profesor Mijušković.

Dr Nikitović je ocenio da je u poslednjih pola veka obrazovanje u Srbiji izuzetno napredovalo, pa je tako sada ženska populacija, koja je nekada bila marginalno obrazovana – procentualno obrazovanija od muške.

Kao primer dobre prakse naveo je da sada srednja stručna škola koja je, nakon analize potreba tržišta i uvođenja savremenijih programa, zabeležila značajan porast interesovanja učenika, dok univerzitetski programi i dalje često ne prate realne potrebe privrede, što dovodi do situacija da diplomirani kadrovi ne mogu da pronađu posao u struci za koju su se školovali.

Kako penzioni sistem oblikuje populacionu politiku

Produženje životnog veka donosi dvostruku poruku – s jedne strane, to je uspeh medicine i boljih životnih uslova, ali s druge, stvara ozbiljan pritisak na penzioni sistem.

Granica od 65 godina, uvedena još 1913. godine, više ne odgovara realnosti – građani su vitalniji i duže žive.

Prema nacionalnim transfer računima, prosečan građanin Srbije ostvaruje finansijski "plus" u odnosu na troškove svega od 27. do 58. godine – dakle, samo 31 godinu od celog života.

Kako je objasnio dr Nikitović upravo tu nastaje ključna spona između penzionog sistema i populacione politike: bez dovoljnog broja mladih ljudi koji stupaju na tržište rada, nema ko da finansira penzije, dok bez fleksibilnijih granica za odlazak u penziju – sistem postaje neodrživ.

Profesor Mijušković je, pak, naglasio potrebu za razvojem dodatnih, privatnih oblika penzionog osiguranja, kao dopune državnom sistemu, i edukaciju građana – bez znanja gde i kako da ulažu, građani mogu ostati bez sigurnosti u starosti.

"Moramo se oslanjati na privatne inicijative – vrlo rano u karijeri krenuti da odvajamo sredstva sa strane", savetuje profesor Mijušković.

Pogled na budućnost

Migracije same po sebi ne mogu biti rešenje – po proceni dr Nikitovića, bio bi potreban i do deset puta veći broj migranata nego što ih Srbija trenutno prima da bi se suštinski popravio odnos između radno sposobnog stanovništva i starijih sugrađana, a nijedna zemlja realistično ne može da obezbedi toliki priliv stanovništva odnekud drugde.

Uprkos složenoj demografskoj slici, oba sagovornika smatraju da situacija nije bezizlazna. Kao ključne faktore izdvojili su dalje ulaganje u obrazovanje, ravnomerniji regionalni razvoj i podsticanje zapošljavanja mladih i starijih nezaposlenih građana.

Uz doslednu primenu postojećih mera i njihovo dalje unapređenje, Srbija ima prostora da ublaži pritisak koji demografski trendovi vrše na tržište rada, penzioni sistem i privredu u celini – ocenili su demograf dr Vladimir Nikitović sa Instituta društvenih nauka i profesor dr Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gostujući u emisiji U središtu pažnje Prvog programa Radio Beograda.

Penzioni sistem nije samo pitanje pravednosti prema starijima – on je ogledalo demografske održivosti zemlje i jedan od ključnih stubova populacione strategije.