Letnje vrućine i požari na automobilima – saveti auto-mehaničara za bezbednu vožnju

Letnje vrućine i duga putovanja predstavljaju dodatno opterećenje za automobile, pa se u tom periodu češće dešavaju kvarovi koji u pojedinim slučajevima mogu da dovedu i do požara. Ipak, kako ističe auto-mehaničar Đorđe Šljukić, visoka temperatura nije neposredan uzrok paljenja vozila, već samo otkriva probleme koji već postoje.

"Radna temperatura motora je između 90 i 100 stepeni, što je svakako mnogo više od spoljne temperature. Samom motoru ne smetaju letnje vrućine. Problem nastaje kada je nešto neispravno. Ako je, na primer, crevo za gorivo dotrajalo, na visokim temperaturama može da popusti, dođe do curenja i, ne daj Bože, zapali vozilo", objašnjava Šljukić.

Prema njegovim rečima, veliki broj vozača pravi grešku već prilikom kupovine automobila.

"Ljudi često kupuju automobile koji su veći, luksuzniji i skuplji za održavanje nego što mogu da priušte. To su vozila sa mnogo pređenih kilometara i pri kraju svog radnog veka", kaže Šljukić.

Upozorava i da se ne smeju ignorisati signalne lampice na instrument tabli.

"Dešava se da posle pet-šest sati vožnje vozači više razmišljaju gde će napraviti pauzu nego šta pokazuje instrument tabla. Ako se upali lampica za temperaturu ili pritisak ulja, potrebno je odmah stati. Ako se reaguje na vreme, mogu da se izbegnu veliki kvarovi. Kada primetite dim, često je već kasno“, ističe Šljukić.

Problemi sa električnim i hibridnim vozilima

Posebnu pažnju, dodaje, zahtevaju električna i hibridna vozila, o čijem održavanju se u Srbiji još uvek nedovoljno govori.

"Vozilo ima sisteme samokontrole, ali ne mogu da otkriju baš svaki problem koji nastane tokom vožnje. Ako se, recimo, prilikom podizanja vozila radi zamene gume dizalica postavi na pogrešno mesto, može da se ošteti baterija. To se u prvi mah ne primeti, ali kasnije tokom eksploatacije može da dovede do ozbiljnih problema", upozorava Šljukić.

Zapušen DPF filter može napraviti problem

I kod dizel automobila postoji rizik ako je filter čestica (DPF) zapušen.

"Kada je DPF pred kraj radnog veka i previše zapušen, kompjuter pokušava da ga očisti tako što podiže temperaturu izduvnih gasova. U ekstremnim slučajevima to može da dovede i do paljenja vozila", objašnjava auto-mehaničar.

Nije problem plinska boca u vozilu

Osvrće se i na vozila sa naknadno ugrađenim plinskim uređajem, za koja vlada uverenje da su sklonija požarima.

"Plinska boca sama po sebi nije rizik. Opasnost predstavlja nestručno ugrađena instalacija. Takođe, ako je ugrađen plin, ne treba voziti isključivo na plin. Najmanje oko 30 odsto vožnje trebalo bi da bude na benzin kako bi i benzinska instalacija ostala ispravna“, naglašava Šljukić.

Redovno održavanje smanjuje rizik

Najbolja prevencija, ističe, jeste redovno održavanje vozila i detaljan pregled pre polaska na put, koji bi trebalo zakazati najmanje nedelju dana ranije.

"Redovan servis nije samo zamena ulja i filtera. Najvažnije je da se vozilo podigne na dizalicu i detaljno pregledaju kočiona creva, curenja, elektroinstalacije i ostali sklopovi. Kočiono crevo ne puca samo od sebe, već se njegovo propadanje može uočiti na vreme. I kočiono ulje mora redovno da se menja, jer vremenom upija vlagu, što može dovesti do otkazivanja kočnica prilikom dugih spustova“, kaže Šljukić.

Vozačima savetuje da u automobilu uvek imaju i protivpožarni aparat.

"Požar ne počinje odmah velikim plamenom. Ako se reaguje na vreme, aparat može da spreči da manji požar preraste u potpuno uništenje vozila“, navodi Šljukić.

Dodaje i da intervale zamene motornog ulja ne treba uvek posmatrati isključivo kroz fabričke preporuke.