Novi izazovi na balkanskoj ruti – da li je Srbija spremna za potencijalni talas migrantske krize

O spremnosti države, kapacitetima i novim trendovima u emisiji "U središtu pažnje" Radio Beograda 1 govorili su Jovana Gušić, programski koordinator Kancelarije IOM-a u Srbiji, i profesor dr Vladimir Ajzenhamer sa Fakulteta bezbednosti.

Od tranzita do destinacije: Kako se menja migraciona slika Srbije

Međunarodna organizacija za migracije prisutna je u Srbiji od 1992. godine. Tokom više od tri decenije, rad organizacije se menjao od humanitarnog delovanja tokom ratnih devedesetih i velike krize 2015. godine, pa sve do sistemskih reformi u mirnodopskim uslovima.

Danas se Srbija suočava sa potpuno novim fenomenom – transformacijom iz zemlje tranzita u zemlju destinacije.

"Srbija je tokom godina bila velika emigrantska zemlja, a potom se transformisala u zemlju tranzita. Međutim, u poslednje dve do tri godine svedoci smo izuzetno novog trenda – naša zemlja sve više postaje krajnja destinacija za strane radnike" kaže Jovana Gušić.

Ovaj trend se ocenjuje kao pozitivan pokazatelj ekonomskog rasta i boljih uslova života, ali on sa sobom nosi i ozbiljne demografske i institucionalne izazove. Loša demografska slika, kako u Srbiji tako i u celoj Evropi, prirodno privlači državljane trećih zemalja koji u ovim prostorima vide šansu za zaradu i ekonomsku dobrobit svojih porodica.

Inovativna simulacija: Prva "TTX" vežba za migracije u Srbiji

U cilju kreiranja migracionih politika koje su zasnovane na tačnim i kvalitetnim podacima, sproveden je složen projekat u sinergiji četiri agencije Ujedinjenih nacija pod vođstvom IOM-a. To su UNHCR ( Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice), UNDP ( Fond za razvoj Ujedinjenih nacija), UNICEF (Agencija za zaštitu dece) , i Međunarodna organizacija za migracije .

Kao najvažnija i najinovativnija komponenta ovog projekta istakla se saradnja sa akademskom zajednicom i Fakultetom bezbednosti, u okviru koje je izvedena takozvana "TTX" (Table-top exercise) vežba.

"Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu i Međunarodna organizacija za migracije (IOM) sproveli su simulaciju potencijalne nove migrantske krize, baziranu na pesimističkom scenariju eskalacije sukoba na Bliskom istoku.

Simulacija je pokazala da bi Turska, za razliku od 2015/2016. godine, verovatno propuštala migrante, što bi stvorilo snažan pritisak na zapadnobalkansku rutu i južnu granicu Srbije objašnjava prof. dr Vladimir Ajzenhamer sa Fakulteta bezbednosti.

Ova simulacija omogućila je stručnjacima da u teorijskom i kontrolisanom okruženju testiraju kako bi državni organi, lokalne samouprave i međunarodne organizacije reagovale u slučaju naglog i masovnog priliva migranata.

Strani radnici u lokalnim zajednicama: integracija i novi podaci

Pored spremnosti za potencijalnu krizu, projekat je bacio svetlo i na svakodnevnu migracionu realnost u Srbiji koju građani primećuju na ulicama, ali koja do sada nije bila sistemski istražena – prisustvo stranih radnika.

"Mi te ljude vidimo oko nas i čujemo njihove jezike, ali do sada nismo imali strukturno i sistematski urađeno istraživanje koje daje jasnu statistiku. Preliminarninalazi pokazuju da se javlja hitna potreba za njihovom integracijom, pre svega u pogledu pristupa bazičnim uslugama poput zdravstvene zaštite, ali i potencijalnog školovanja njihove dece ukoliko u budućnosti dođe do spajanja porodica“ poručuje Jovana Gušić iz IOM-a.

Iz IOM-a najavljuju da će finalni i zvanični rezultati ovog velikog istraživanja biti javno komunicirani nakon formalnog završetka projekta, 30. juna.

Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže da trenutni broj migranata i izbeglica u Srbiji nije veliki, ali oni koji ulaze u zemlju uglavnom zaobilaze preostale prihvatne centre i, uz pomoć krijumčara, nastavljaju put ka Zapadnoj Evropi.On je upozorio da Srbija sa postojećim kapacitetima ne bi mogla adekvatno da odgovori na eventualnu novu masovnu izbegličku krizu.

Prema rečima Đurovića, migranti se u našoj zemlji zadržavaju u proseku jedan do dva dana, a njihovo kretanje je pod potpunom kontrolom krijumčarskih bandi koje u tome vide priliku za ogromnu zaradu.

"Ljudi su od strane krijumčara često smešteni u blizini većih urbanih centara, kao što su Beograd, Novi Sad i Niš, ali i u manjim mestima, u štekovima ili napuštenim kućama. Krijumčareći ljude, oni na njima zarađuju mnogo – ne samo da im naplaćuju prelaz preko granice, već i smeštaj i druge usluge, a ne libe se da ih maltretiraju i ucenjuju rodbinu u zemlji porekla ili destinacije kako bi iznudili još novca", naglašava Đurović.

Govoreći o strukturi izbeglica, on navodi da ih trenutno najviše dolazi iz Avganistana, Egipta, Severne Afrike i Sirije, ali da ima i građana Južnog Sudana i Centralne Azije. Glavni regrutni centar za ovu rutu, kako ističe, jeste Istanbul, odakle putevi migracije vode preko Balkanskog poluostrva dalje ka Evropi.

Đurović se osvrnuo i na nedavnu simulaciju masovnog priliva izbeglica u Srbiji, koju su organizovali Fakultet bezbednosti i Međunarodna organizacija za migracije (IOM).

"Ova simulacija je bila izuzetno važna jer je jasno pokazala koje su slabosti našeg sistema. Razmena mišljenja sa ljudima sa terena i predstavnicima institucija bila je dragocena, ali zaključak je da naš sistem u ovom trenutku nije spreman za prihvat velikog broja izbeglih lica, bez obzira na to iz kog pravca dolaze", upozorava direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

On podseća da su kapaciteti Srbije u odnosu na ranije godine drastično smanjeni.

"Od nekadašnjih 19 centara, u ovom trenutku operativno rade svega četiri. Došlo je do manjka obučenog i iskusnog osoblja u institucijama, a promenila se i zvanična politika, koja sada problem pokušava da rešava primarno zaustavljanjem ljudi na samim granicama zemlje", rekao je Đurović.

Iako je trenutna situacija stabilna, sukobi širom sveta opominju da se novi talasi ne mogu isključiti, zbog čega sistem mora biti unapređen pre nego što do eventualne eskalacije dođe. Đurović naglašava da je ključ u regionalnoj saradnji, pravovremenom informisanju i jačanju kapaciteta na lokalnom nivou.

"Naš posao je da budemo uvek spremni. Moramo povećati smeštajne kapacitete i ojačati ljudske resurse – kako u Komesarijatu za izbeglice i migracije, tako i u službama socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja i MUP-a. To je multidisciplinarna oblast", objašnjava Đurović.

On posebno ističe da rešenje ne leži samo u centralizovanom pristupu države, već u osnaživanju lokalnih sredina.

"Poučeni ranijim iskustvom, znamo da je odgovor lokalnih samouprava i građana presudan. Lokalne inicijative su fleksibilnije i sposobnije da izdrže prve, neočekivane udare. Pored ekspertize u državnim institucijama, moramo graditi kapacitete za prihvat, integraciju i pružanje humanitarne pomoći u samim lokalnim sredinama širom zemlje", zaključio je Radoš Đurović

Iako se ne očekuje repriza dramatičnog talasa iz 2015. godine, prolongirane ekonomske i političke krize na Bliskom Istoku sasvim izvesno će nastaviti da generišu veći broj migranata. Za njih evropske zemlje i dalje predstavljaju primarnu destinaciju, a put preko naših teritorija jedini prohodan pravac.

Novi pakt EU o migracijama i azilu stavlja akcenat na sistemski povratak migranata, što otvara pitanja o uspostavljanju dugoročnih prihvatnih centara u tranzitnim zemljama poput Srbije. Jovana Gušić iz IOM-a naglašava važnost balansa između suvereniteta država i ljudskih prava, dok prof. dr Vladimir Ajzenhamer ukazuje na sukob interesa između Brisela i trećih zemalja koje bi mogle postati trajna prihvatna mesta.

Srbija se, zaključuju stručnjaci, nalazi na prekretnici gde upravljanje migracijama više nije samo pitanje obezbeđivanja granica i humanitarnog tranzita, već dugoročne društvene i ekonomske integracije novih stanovnika.