Žene u IT sektoru u Srbiji: Veće obrazovanje, a niže zarade i manje liderskih pozicija

Gostujući u emisiji Prvog programa Radio Beograda "Jutro je“ Ana Jovanović iz Srpske IT asocijacije istakla je da na ovakvo stanje na tržištu utiče više faktora, počevši od samog odabira profesije unutar sektora. Prema njenim rečima, mlade devojke se najčešće odlučuju za pozicije koje su u proseku manje plaćene.

"To su ljudski resursi, marketing, projektni menadžment. Kada govorimo o IT-u, to su neke profesije koje nisu programiranje, taj neki dizajn, arhitektura i slično. To je možda neki prvi razlog što i dalje nismo dovoljno otvorene ka tim nekim karijerama koje donose prosečno višu zaradu“, objašnjava Jovanovićeva.

Podaci pokazuju da žene čine 70 odsto zaposlenih u HR-u (ljudski resursi), 50 odsto u dizajnu, dok ih je svega sedam odsto u sistemskoj arhitekturi. Sa druge strane, statistika sa tehničkih fakulteta, poput ETF-a i Matematičkog fakulteta, pokazuje da žene uspešno prolaze prijemne ispite i često završavaju studije brže od muškaraca. Ipak, nakon toga se neretko odlučuju za druge profesije unutar industrije.

Kao jedan od razloga, Jovanovićeva navodi i nedostatak ženskih uzora, s obzirom na to da su i većina profesora na tim smerovima muškarci.

Netransparentnost plata i uloga neformalnih muških mreža

Drugi ključni razlog za razliku u zaradama jeste netransparentnost platnih opsega u kompanijama u Srbiji. Kako navodi Jovanovićeva, žene često prihvataju niže plate prilikom dolaska na poziciju, a ređe traže i povišice.

„Žene se najčešće prihvataju i čak neku manju platu nego što zaslužuju, odnosno misle da zaslužuju dosta manje. Pogotovo kad govorimo o tek dolasku na neku poziciju. Žena će možda pre prihvatiti nešto što smatra da je možda i prenisko za tu njenu kvalifikaciju, dok muškarci i ne toliko često. Takođe, žene ređe traže i povišice i ređe se penju na toj nekoj piramidi“, ističe ona.

Značajnu ulogu u karijernom napredovanju imaju i neformalne muške mreže i mentorstva, iz kojih žene često ostaju izostavljene iz neformalnih druženja posle posla. Podaci pokazuju da prisustvo žena u upravnim odborima i izbornim komisijama povećava šanse za zapošljavanje drugih žena na višim menadžerskim ili "C-level“ direktorskim pozicijama.

Izazov povratka na posao i potreba za "returnership" programima

Prema saopštenju Srpske IT asocijacije, čak 56 odsto žena napušta IT karijeru iz privatnih, uglavnom porodičnih razloga, dok je kod muškaraca taj procenat oko 40 odsto. Veliki problem nastaje kada žene nakon porodiljskog odsustva pokušaju da se vrate u dinamično IT okruženje.

"Jedan od najvećih problema je što žene, kada se posle porodiljskog ili nekog perioda kada brinu o deci, vrate na posao – pogotovo sad u ovoj nekoj eri – nisu u korak sa tim novim tehnologijama, principima, sistemima i slično. Treba im mnogo više vremena da se naviknu, a većina kompanija kod nas nema te dobro razvijene procese koji se zovu returnership", upozorava Jovanovićeva.

Ona objašnjava da bi programi ponovnog obučavanja morali da obuhvate nove sisteme, promene u strukturama timova, ali i inkorporaciju veštačke inteligencije (AI agenata) u svakodnevni rad kako bi se olakšali repetitivni administrativni poslovi.

Ima li nade za rodnu ravnopravnost u srpskom IT

Uprkos trenutnim izazovima, trendovi u poslednjih deset godina pokazuju pozitivan pomak. Broj žena u IT sektoru je porastao, a procene govore da bi do 2030. godine njihov udeo mogao da dostigne između 37 i 38 odsto.

Srpska IT asocijacija rešenje vidi u kreiranju programa za mlade devojke, studentkinje, pa čak i devojčice u osnovnim školama. Kompanije bi trebalo više da prikazuju STEM pozicije, oblasti poput sajber bezbednosti (cyber security), i da organizuju događaje poput "open day“ manifestacija i predstavljanja karijernih puteva.

"Iako nikada neće moći da bude 50-50 odsto žena i muškaraca u IT-u, uvek težimo tome da što više približimo tu industriju ženama“, zaključila je, u emisiji Prvog programa Radio Beograda "Jutro je“, Ana Jovanović, naglašavajući da bi u tom procesu ključnu ulogu odigrali transparentnost plata, uvođenje programa podrške povratnicama na posao i rano upoznavanje devojaka sa industrijom.