Macura: Obrazovanje i politička prava žena temelji su rodne ravnopravnosti

Tatjana Macura rekla je da se čini da olako prelazimo preko težine borbe za pravo da žene uče, rade, stvaraju, odlučuju i budu ravnopravne učesnice društvenog života.

Ministarka je istakla, takođe, većinu preduzetnika i trećinu naučnika u Srbiji čine žene.

"Naša zemlja rangirana je na 22. mestu u svetu, 11. smo u Evropi i prvi u regionu kada je u pitanju ukupan udeo učešća žena na svim nivoima vlasti. Sve ovo su rezultati politike koja rodnu ravnopravnost postavlja kao svoj strateški cilj, a obrazovanje tretira kao prioritet", istakla je Macura.

Dodala je da žene u Srbiji danas obavljaju najviše državne funkcije, rukovode institucijama, učestvuju u donošenju ključnih odluka i predstavljaju pokretački duh društvenog, političkog i ekonomskog razvoja.

"Da li smo zadovoljne postignutim, sigurna sam da jesmo. Da li možemo bolje – može i mora. U vremenu izazova, novih tehnologija i krupnih promena na globalnom nivou, obrazovanje ostaje najvažniji alat za izgradnju slobodnog, sigurnog, bezbednog, pravednog i prosperitetnog društva", objasnila je Macura.

I EU nije na pravom mestu

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva je izjavila da je ukaz kojim je knez Mihailo Obrenović ženama omogućio pravo na formalno obrazovanje, bio hrabar čin i jasna poruka da ravnopravnost nije privilegija, već pravo.

"Žene i devojčice nikada nisu bile bliže punoj ravnopravnosti, a istovremeno nikada nisu bile bliže riziku da izgube teško stečeni napredak. Danas nijedna država na svetu nije postigla punu pravnu jednakost. Na globalnom nivou, žene i dalje uživaju samo 64 odsto zakonskih prava koja imaju muškarci", istakla je Halačeva.

Halačeva je rekla da u najosnovnijim oblastima života zakoni i dalje sistematski stavljaju žene u nepovoljniji položaj.

"Ni u EU, jednom od najboljih mesta na svetu za život žena, još nismo gde treba da budemo, ali se krećemo se napred i zajedno. Evropska komisija je 5. marta usvojila je novu Strategiju za rodnu ravnopravnost – mapu puta za promene koja predviđa konkretne i ambiciozne mere za uklanjanje prepreka koje žene i dalje sputavaju", poručila je Halačeva.

Zamrznuti zakoni i zamrznuta prava žena

Halačeva je dodala da strategija nije samo dokument na papiru, već predstavlja obavezu na delovanje i podsetila da je EU pristupila Istanbulskoj konvenciji i usvojila prvi evropski zakon za borbu protiv nasilja nad ženama jer, istakla je, nijedna žena ne sme da živi u strahu.

Naglasila je da pravni okvir za rodnu ravnopravnost i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja u Srbiji zahteva hitno usklađivanje sa zakonodavstvom i standardima EU.

"Obustava primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti nakon odluke Ustavnog suda iz juna 2024. godine zaustavila je dalji napredak. To nije samo pravno pitanje, već i moralno. Kada se zakoni zamrznu, zamrzavaju se i prava žena", naglasila je Halačeva.

Zamenica šefa Delegacije EU je poručila da EU ostaje pouzdan i posvećen partner Srbije na njenom putu ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti i dodala da se konkretne promene vide kroz zajedničke projekte sa Vladom, lokalnim samoupravama i organizacijama civilnog društva.

Nacionalni dan rodne ravnopravnosti u Srbiji obeležava se 11. juna, a ustanovljen je odlukom Vlade Srbije 2021. godine sa ciljem podizanja svesti o važnosti rodne ravnopravnosti i unapređenja položaja žena u društvu.