четвртак, 21.05.2026, 05:05 -> 19:20
Извор: РТС
Litija povodom obeležavanja Spasovdana krenula je od Vaznesenjske crkve i kreće se Ulicom kralja Milana ka Hramu Svetog Save. Litiju predvode patrijarh Porfirije, koji nosi Pojas Presvete Bogorodice, i iguman manastira Vatoped Jefrem. Časni krst nosi učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković. Prenos na Drugom programu RTS-a.
Велики број верника налази се у литији коју предводи Часни Појас Пресвете Богородице.
Појас је јуче у Београд донео игуман манастира Ватопеда Јефрем, а биће у престоници до Духова. Из Ватопеда је донето и 300.000 трака освештаних на Појасу, које се деле грађанима.
Литија коју предводи патријарх Порфирије, у чијем наручју се налази појас Пресвете Богородице, кренула је од Вазнесењске цркве. На челу колоне је и игуман манастира Ватопед Јефрем.
Велики број верника цео дан се налази у цркви и порти Вазнесењске цркве, као и у Улици адмирала Гепрата, како би целивали Појас Пресвете Богородице.
Тренутно је затворена Улица адмирала Гепрата, а сукцесивно ће се затварати улице којима ће се кретати литија, почевши од 18.30, рекао је за РТС градски секретар Дарко Главаш.
Литија ће се кретати од Вазнесењске цркве, улицама Кнеза Милоша, Краља Милана све до Трга Славија, затим Булеваром ослобођења до Храма Светог Саве, где ће појас бити све до Духова, 29. маја.
У Старом двору данас је, четврти пут заредом, свечано обележена градска слава Спасовдан, а поред домаћина славе, градоначелника Београда Александра Шапића, свечаности је присуствовао и председник Владе Србије Ђуро Мацут.
У име патријарха Српске православне цркве Порфирија, колач је освештао и преломио епистоп топлички Петар. Градоначелник Београда Александар Шапић је, као домаћин славе, честитао Спасовдан свим Београђанима.
Он је истакао да је ово четврта година заредом откако је, уз помоћ патријарха Порфирија, враћена традиција прославу градске славе у Стари двор и да је изузетно поносан на то.
"Ово није обичан Спасовдан, због присуства Часног појаса Пресвете Богородице, који је, ако сам ја добро информисан, само у три државе до сада изношен са Свете Горе, а то су Грчка, Кипар и Русија, и сада је и у Србији", рекао је Шапић.
Захвалио је патријарху због, како је рекао, свега онога што чини последњих година.
"Успели смо да започнемо можда неке нове процесе што се тиче неговања неких традиционалних, а кад кажем традиционалних онда мислим на породичне вредности, што нам је помогло да, такође четврту годину заредом, установимо ако не највећу, онда сигурно једну од највећих манифестација у овом делу Европе, а то јесу Београдски дани породице", рекао је градоначелник.
Истакао је да та манифестација треба да помогне нашем друштву, у тешким временима, у питању очувања традиционалних вредности.
"Очувања саме базе и сржи српског друштва и српског народа је да, кроз разноразне активности које нам та манифестафија доноси, помогну да се окупимо, да покажемо љубав, заједништво, блискост, и да један моменат у којем се налази не само наша земља него читав свет што лакше превазиђемо", истакао је Шапић.
Додао је да се нада да ће патријарх вечерас имати довољно снаге да одржи литургију.
Свечаности ломљена колача у Старом двору присуствовали су и министри у Влади Србије Јелена Жарић Ковачевић, Борис Братина и Новица Тончев, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Србије Арно Гујон, представници војске и полиције, директори јавних и јавних комуналних предузећа, градски већници и секретари.
Свештеник Вазнесењске цркве у Београду Бошко Савић рекао је за РТС да верници чекају и по четири сата како би целивали Појас Пресвете Богородице који се налази у тој цркви.
Позвао је све особе женског пола да дођу да целивају светињу, пошто се иначе налази у манастиру Ватопед на Светој Гори где жене не могу да уђу.
Испред Вазнесењске цркве је велики број верника који чекају у реду како би целивали Појас Пресвете Богородице који је јуче са Свете Горе стигао у Београд, јавља репортер РТС-а.
Литургија у Вазнесењској цркви почиње у девет часова.
Појас ће бити на челу Спасовданске литије која почиње у 19 часова, свечано ће бити дочекан у Храму Светог Саве, а верници ће моћи да целивају појас до 29. маја.
Patrijarh srpski Porfirije predvodiće od 19 časova litiju u Beogradu povodom obeležavanja gradske slave, a ovogodišnje obeležavanje praznika Vaskrsenja Isusa Hrista – Spasovdana uveličaće pronošenje Pojasa Presvete Bogorodice koji je stigao u Srbiju sa Svete Gore.
Časni krst nosiće Andrej Drobnjaković koji je kao učenik Matematičke gimnazije osvojio brojne medalje na olimpijadama znanja, a vernicima će na kraju litije i bogosluženja u Hramu Svetog Save biti podeljeno 300.000 tračica koje su osveštane na Pojasu Presvete Bogorodice u manastiru Vatopedu.
Litije će se kretati od Hrama Vaznesenja Gospodnjeg Ulicom kneza Miloša, a nakon toga i Ulicom kralja Milana, zatim obilazno s desne strane kružnog toka Slavija, pa dalje Bulevarom oslobođenja do Svetosavskog platoa kod Karađorđevog parka, kada će dijagonalnom linijom produžiti pravo u Hram Svetoga Save na glavni zapadni ulaz.
Na raskrsnici ulica kneza Miloša i kralja Milana biće postavljen baldahin, odnosno "nebo", pod koje će njegova svetost lično doneti časni Pojas Presvete Bogorodice.
"Nebo" će nositi gardisti, a u litiji pored đakona, sveštenika i drugih crkvenih lica učestvovaće u ešalonima i vojni kadeti, učenici vojne gimnazije, kulturno-umetnička društva, policijski orkestar, visoke zvanice i vernici.
U Hram Svetog Save patrijarh Porfirije uneće Pojas koji će vernici moći da celivaju nakon završetka bogosluženja.
Vernici koji žele da celivaju Pojas Presvete Bogorodice ulaziće sa zapadne strane i izlaziti na severna vrata.
Spasovdan se praznuje uvek u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.
U narodu je praznik Vaznesenja Gospodnjeg poznatiji kao Spasovdan, a koliki mu je značaj oduvek narod davao vidi se po tome što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349, a dopunjen takođe na Spasovdan 1354. godine.
Osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi se i kao krsna slava ali i zavetina za čitavo selo.
Ne rade se danas teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
Od kada je despot Stefan Lazarević 1403. godine ustoličio Beograd kao prestonicu, u čast obnove i napretka, Grad je kao svoju krsnu slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan.
Ova slava simbolično ukazuje na stalno uzdizanje – vaznesenje grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost izražavajući duševnu i moralnu snagu naroda prekaljenog u slavnoj prošlosti.
Današnju formu postojećeg slavskog obreda uobličio je 1862. godine mitropolit beogradski Mihailo Jovanović, tada i poglavar Crkve Kneževine Srbije, na čiji je predlog, upućen knezu Mihailu Obrenoviću, 1863. godine i sagrađena Vaznesenjska crkva.
Ova crkva uspela je da sačuva originalni barjak Uprave grada.
Prema narodnim verovanjima, ovo je najsrećniji dan u godini za započinjanje novih poslova i dan kad se "razbijao maler". Iako je Spasovdan u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovom, naši stari su verovali da bi na praznik trebalo započeti posao koji vam ranije nije polazio za rukom da bi se "sreća okrenula".
Naši stari verovali su da bi na Spasovdan trebalo ustati rano – tako se dočekivao dan spasenja roda ljudskog.
Posle uobičajenih jutarnjih molitvi, svako od ukućana trebalo je da napravi makar po jedan krstić od leskovih grančica koji bi namenio za čuvanje kuće, obora sa stokom, njive, dvorišta, svuda gde je bila potrebna zaštita od zlih sila.
Verovalo se da krstić napravljen od grančica leske u ranu zoru na Spasovdan donosi sreću svakome ko ga napravi i štiti ga od loših energija u narednih godinu dana. Leskove grančice nisu birane slučajno.
Naime, naši preci su verovali da ovo drvo ima čudotvorne moći i da može da ispuni želje, otera đavole i prizove sreću i blagostanje.
Jagode su, prema običaju, bile prva namirnica koja se iznosila na trpezu za Spasovdan. Verovalo se da ovo sočno i slatko voće simbolizuje sreću i berićet tokom cele godine, pa se zato prvo i jelo. Potom se iznosi spasovdanska cicvara, jelo na bazi mleka, sira, kajmaka i kukuruznog brašna.
Коментари