Teorija u školi, plata u firmi - zašto mladi sve više biraju dualno obrazovanje

Učenici koji se školuju po dualnom modelu, u zavisnosti od obrazovnog profila, deo nastavnog procesa i praksu obavljaju u kompanijama, gde stiču radne navike, razvijaju osećaj pripadnosti i upoznaju realno poslovno okruženje. Takav model nastave primenjuje se i u Hemijsko-tehnološkoj školi u Subotici, koja je među prvima u Srbiji počela da ga sprovodi.

"Kroz našu školu školovalo se oko 500 učenika u obrazovnim profilima pekar, poslastičar, prehrambeni tehničar i modelar odeće. Između 70 i 80 odsto njih zaposlilo se odmah po završetku školovanja, uglavnom kod poznatih poslodavaca", navodi Nikola Matković, direktor Hemijsko-tehnološke škole u Subotici.

Iskustva učenika

Dejan Bazler, učenik drugog razreda smera poslastičar, kaže da je kroz dualno obrazovanje stekao praktična znanja i veštine koji su ga učinili konkurentnim na tržištu rada, kao i da je mnogo naučio o samom sistemu rada i struci za koju se školuje.

"Kroz dualno obrazovanje sam mnogo naučio. Kod poslodavca stičem znanja i veštine koje mogu da naučim samo kod njega, a nakon završetka srednje škole očekuje me i siguran posao", navodi Dejan Bazler, učenik drugog razreda, smer poslastičar.

Miloš Špankus, učenik trećeg razreda na smeru pekar, kaže da mu dualno obrazovanje omogućava da kroz rad kod poslodavca stekne praktična znanja i radne navike.

Prilagođavanje obrazovanja potrebama industrije

U Privrednoj komori Srbije smatraju da je neophodno uvesti fleksibilnije nastavne programe kako bi obrazovanje pratilo ubrzane promene u industriji i tehnologiji.

"Neka zanimanja koja su se ranije smatrala teškim danas su kompjuterizovana i digitalizovana. Tako, na primer, CNC operater mora dobro da poznaje rad na računaru i odgovarajuće softvere kako bi uspešno obavljao svoj posao", navodi Marko Čadež, predsednik PKS-a.

Četvrtina učenika se zapošljava u kompanijama u kojima su učili kroz rad

Srbija i Švajcarska sarađuju deceniju u oblasti dualnog obrazovanja, ali je pred Srbijom još posla kako bi se sistem dodatno unapredio. Za sada 50 odsto mladih koji se opredele za dualno obrazovanje ostaje da radi u struci, dok se četvrtina njih zapošljava direktno u kompanijama u kojima su učili kroz rad.

"Firme danas sve više traže takozvane meke veštine, poput timskog rada, rešavanja poslovnih problema, fleksibilnosti i prilagođavanja promenama, jer ni same ne znaju kako će izgledati tržište za nekoliko godina", navodi Ursula Renold, predsednica Saveta za dualno obrazovanje Švajcarske.

Veće uključivanje privrede u izradu obrazovnih programa

An Lugon Mulen, ambasadorka Švajcarske u Srbiji navodi da Srbija ima dobre tehničke škole, ali da je neophodno još više uključiti privredu u izradu obrazovnih programa.

"Kompanije i obrazovne institucije zajedno određuju nastavne programe, potrebne veštine i sistem sertifikacije zanimanja, zbog čega mladi stiču znanja koja su usklađena sa potrebama tržišta rada. Srbija ima kvalitetne tehničke škole, ali je potrebno dodatno uključiti kompanije u kreiranje nastavnih programa u skladu sa potrebama tržišta rada", dodaje ambasadorka Švajcarske u Srbiji.

Dualno obrazovanje u Srbiji - 22.000 učenika, 180 škola i 1.100 kompanija

Dualno obrazovanje u Srbiji uvedeno je Zakonom 2017. godine i do sada je obuhvatilo oko 22.000 učenika, više od 180 srednjih škola i oko 1.100 kompanija.

Za narednu školsku godinu u ponudi će biti 93 obrazovna profila iz 12 područja rada.