"Zabetoniran" drvored u Zemunu – nemar ili građevinsko rešenje za gradske sredine
Poslednjih godina se Beograđani bore za svako drvo. Ne samo što prečišćavaju vazduh, koji je zagađen i zimi i leti, drvoredi prave i hladovinu za vreme nesnosnih vrućina i pomažu da otiče voda koja se nakuplja na saobraćajnicama tokom jakih, sve češćih kiša. Zemunci su drvored spasili, ali svako stablo je zabetonirano. Jeste li sasvim sigurni da je to loše?
Rekonstrukcija Dubrovačke u Zemunu privodi se kraju. Ulica je proširena kako je planirano, drvored je sačuvan, kako je obećano Zemuncima.
Međutim, oko drveta umesto zemlje, tvrda podloga koja podseća na beton. Trebalo bi da propušta vodu. Novo rešenje, a koliko je praktično?
Mnogi su se zabrinuli da će ovo oštetiti drveće i da korenje neće dobijati potrebnu vlagu. Međutim, podizvođač tvrdi suprotno.
“Ne radi se o betoniranju drveta, nego baš suprotno, radi se o zaštiti stabala. To je jedan sistem koji omogući drvetu, odnosno stablu u gradskom okruženju da dođe do normalnog dotoka vode i cirkulacije vazduha. Šta je problem u urbanom okruženju sa stablima? Oni su izloženi uticaju pešačkog saobraćaja. Onda ljudi kako nagaze na to tlo koje okružuje drvo oni ga nabijaju vremenom. Sabijaju i zemlja postane tvrda. I onda ne može voda da prođe kroz to tvrdo tlo i onda jednostavno isuši se drvo“, kaže podizvođač radovaĐula Mirnič.
Stručnjaci objašnjavaju - prvo se očisti prostor oko drveta na dubini od 15 centimetara. Napuni se takozvanom kamenom rizlom, a preko ide sloj ove podloge koja je debljine četiri centimetra. Kako drvo raste i širi se, podloga se mrvi, tvrdi podizvođač. Ova podloga se odavno koristi umesto asfalta u svetu, posebno u gradovima koji imaju problema sa kanalizacijom i velikim padavinama.
Da li ova podloga može biti rešenje i za obilne padavine
Zašto je umesto zemlje podloga stavljena oko stabala, nismo uspeli da saznamo, jer ni iz Opštine Zemun, ni iz Grada i Zelenila nisu hteli da pričaju na ovu temu.
"Ona tu potpunu svrhu i funkciju stvara kada kanalizaciona mreža ne može da prihvati tu veliku količinu vode. Zapravo mi onda na trotoare i ulice, stavljamo te betone. Najčešće idu na trotoare, staze, biciklističke staze, takođe na ulice idu porozni asfalti", rekao je Ognjen Govedarica sa Građevinskog fakulteta.
Svakoga proleća i leta, za vreme pljuskova, izveštavamo o mestima u Beogradu gde se sakuplja velika količina kišnice. Padavine su tolike da kanalizacija ne može sve da primi. Ova podloga je, kažu stručnjaci, dobro rešenje.
Zašto je onda stavljena na svega nekoliko mesta u gradu? I to isključivo oko stabala.
Коментари