Kako funkcioniše potraga za nestalom decom u Srbiji – šta je pokazao slučaj iz Niša

Nestanak šestogodišnjeg dečaka u Nišu, koji je pronađen posle opsežne potrage, ponovo je skrenuo pažnju na značaj brzog reagovanja u ovakvim situacijama. Slučaj je otvorio pitanja učestalosti nestanaka dece, funkcionisanja sistema "Pronađi me" i uloge institucija i roditelja u prvim satima potrage.

Direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić kaže da statistika u Srbiji pokazuje da je broj prijavljenih nestanaka dece u porastu.

"Mislim da su tome doprinele i društvene mreže. Nekada smo govorili o broju koji se kretao između 1.300 i 1.500 prijavljenih nestanaka, danas je to između 1.500 i 1.800, računajući poslednje tri godine. Najveći broj dece se zaista pronađe", ističe Jurić.

Major policije Bojana Otović Pjanović iz Službe za suzbijanje kriminala Uprave kriminalističke policije navodi da je upravo policija prva adresa na koju roditelji dolaze.

"U slučaju nestanka dece, sve aktivnosti su hitne. Policija po prijemu prijave neodložno sprovodi sve aktivnosti u cilju pronalaska dece ili neke druge osobe – izlazi na teren i istraga se kreće u više pravaca, ispitujući sve okolnosti koje su mogle da dovedu do nestanka", naglašava Otović Pjanović.

Napominje i da je značajna kategorija kada "dođe do maloletničkih brakova", odnosno situacije u kojoj "deca zasnuju vanbračnu zajednicu pre nego što su roditelji dali saglasnost za tako nešto".

"Onda roditelji nestale devojčice raspišu objavu i oni se tretiraju kao nestali mimo njihove volje. Kada se izađe na teren – obave razgovori, uradi procena sa drugim institucijama sistema od značaja – utvrdi se da elemenata ugrožavanja nema i da prema porodičnom zakonu oni imaju pravo na samostalno izjašnjenje i zasnivanje vanbračne zajednice i sa svojih 15 godina", pojašnjava major policije.

Sistem "Pronađi me" – pozitivan primer iz Niša i potreba za unapređenjem

Jurić ocenjuje da je slučaj iz Niša adekvatan školski primer kako bi roditelji trebalo da postupe kada uoče nestanak deteta.

"Sve se završilo za oko dva i po sata i sistem 'Pronađi me' je aktiviran samo na tom području. Porodica je odreagovala kada je primetila da dete nije u porodičnom okruženju i prijavila je slučaj policiji. Pripadnici MUP-a izašli su na teren u velikom broju. Kada je došlo do toga da se pošalju SMS poruke građanima, dete je bilo pronađeno. Pomak je napravljen, ali država ima obavezu da sistem unapredi", smatra sagovornik Jutarnjeg programa.

Otović Pjanović tvrdi da postoje određeni uslovi koji moraju da budu ispunjeni da bi se platforma "Pronađi me" uopšte pokrenula, odnosno da "svi entiteti budu obavešteni slanjem poruka, zaustavljenjem programa uživo, emitovanja na radio-stanicama i naplatnim rampama".

"Osnovni kriterijum da se sistem pokrene je da policija ima osnovanu sumnju da je dete u životnoj opasnosti, bez obzira na uzroke nestanka. Zakonski rok ne postoji i sve raspoložive formacije Ministarstva unutrašnjih poslova, naravno u rukovodstvu Uprave kriminalističke policije, preduzimaće sve mere", podvlači Otović Pjanović.

Jurić ukazuje da se javnost edukovala o značaju i funkcionisanju sistema, ali da i dalje postoji problem takozvanih povratnika, odnosno dece čiji su roditelji više puta prijavili nestanak.

"Moram da naglasim da nijedno dete neće da beži iz sredine u kojoj se dobro oseća. Ako saznamo da je dete samovoljno pobeglo od kuće, moramo sa njim da radimo, kao i da jačamo roditeljske kapacitete", zaključuje Jurić u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.

Gostovanje Bojane Otović Pjanović i Igora Jurića u celosti možete da pogledate u video-zapisu na početku teksta.