EU pooštrava pravila – ostaju li deca bez društvenih mreža

Francuski predsednik Emanuel Makron bio je domaćin video-samita evropskih lidera i predstavnika Evropske komisije, na kojem se razgovaralo o zaštiti dece na internetu.

"Cilj ovog sastanka je bila pre svega koordinacija između različitih inicijativa da se ojača bezbednost dece na internetu i da se ograniči pristup deci društvenim mrežama. Postoji inicijativa da to bude za mlađe od 15 ili 16 godina", kaže dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić.

Ukazuje da se razlikuju ideje zemalja članica.

"U prvom planu su najviše bile do sada Francuska i Španija, ali Grčka je nedavno najavila zabranu društvenih mreža za mlađe od 15 godina, a na ovom samitu bilo je dvanaest zemalja plus Evropska komisija", dodaje Gajić.

Prema oceni učesnika, sve je više saglasnosti da prekomerno korišćenje društvenih mreža negativno utiče na decu.

"Postoji rastući konsenzus da je preterani boravak dece na društvenim mrežama nešto što negativno utiče na njihov psihološki i mentalni razvoj i otuda inicijativa da se to ograniči. Takođe, pominje se i zavisnički dizajn društvenih mreža koji ima negativne efekte", kaže Gajić.

Međutim, jedno od pitanja koje se postavlja je kako tehnički to sprovesti i kako izbeći da u svakoj zemlji postoje drugačija pravila za pristup internetu.

"Količina vremena koju naša deca provode gledajući u ekrane nikada nije bila veća. To je vreme koje ne provode na igralištu sa svojim vršnjacima. Što više vremena provode onlajn, veća je verovatnoća da će biti izloženi štetnom i ilegalnom sadržaju, kao i zlostavljanju od strane onlajn predatora. Ovo okruženje ne koristi mladim umovima u razvoju. Delim brige roditelja koji nemaju odgovarajuća rešenja za zaštitu svoje dece. Na roditeljima je da odgajaju svoju decu, a ne na internet platformama", poručila je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

Kako će aplikacija funkcionisati

Evropska komisija predstavila je tehničko rešenje, aplikaciju koja bi trebala uskoro da bude operativna i dostupna svim zemljama članicama i korisnicima. Planirano je da se prilikom registracije na internet platformama koriste lični dokumenti i tehnologija prepoznavanja lica.

"Ona je prvenstveno bila zamišljena da maloletnicima onemogući pristup određenim sadržajima za odrasle na internetu, ali bi mogla da se koristi i za moguću i najavljenu zabranu društvenih mreža za mlađe od 15 ili 16 godina", dodaje Gajić.

U Evropskoj komisiji smatraju da će time biti otklonjena ključna prepreka.

"Platforme više neće imati izgovor da ne primenjuju ograničenja, jer tehničko rešenje sada postoji. Ostaje da se vidi kako će se inicijative između zemalja članica koordinisati u narednom periodu", poručuje Gajić.

Zakonski okviri – ali i brojne nedoumice

Edukatorka o bezbednosti dece na internetu Katarina Jonev ističe da se o ovoj temi mora govoriti bez senzacionalizma.

"Mediji su poprilično bombastično dočekali ovu vest. Međutim, moramo biti izuzetno oprezni kada je ova situacija u pitanju", kaže Jonev.

Iako su usvojeni određeni akti koji se tiču sprečavanja digitalnog nasilja, Jonev ukazuje da oni još nisu obavezujući i da otvaraju brojna pitanja.

"Konstantno pričamo da mora da se pokaže dokument da bi se pristupilo društvenim mrežama. Ali šta ćemo sa decom koja nemaju ta dokumenta, koja imaju manje od 18 godina? Gde nestaju ti podaci? Evropska unija kaže mi ne želimo da znamo ko je sa druge strane te fotografije našeg pasoša i lične karte. Dovoljna nam je fotografija zvaničnog dokumenta, ali ipak negde naši podaci idu. Kako će to biti, između ostalog, regulisano", pita Jonev.

Ukazuje da je pitanje da li će anonimnost, koja je jedna od odlika današnjeg interneta, onda uopšte postojati.

"Ovde je cilj ne ko je sa druge strane ekrana, nego koliko osoba ima godina. Mora bolje da se definiše ovaj uzrast, pre svega manje od 18 godina. Pritom ograničiti internet koji je danas jedna od osnovnih ljudskih prava. Internet nisu samo negativne stvari koje nam dolaze iz virtuelnog sveta. Internet nama služi za edukaciju, za umrežavanje, za postizanje nekih veština i znanja koja deci jesu nužna za 21. vek, tako da treba biti pažljiv", naglašava Jonev.

Bez saradnje velikih kompanija nema rezultata

Prema njenim rečima, uspeh ove mere direktno zavisi i od tehnoloških giganata.

"Bez podrške velikih IT kompanija, kao što su Meta, TikTok i Snepčet, ova priča može veoma lako da padne u vodu, a pitanje je koliko ove velike kompanije žele da izađu u susret normativnim aktima Evropske unije", upozorava Jonev.

Kao primer navela je Australiju, koja je uvela zabranu društvenih mreža za mlađe od 16 godina.

"Deca su našla alternativne pravce kako da budu sastavni učesnici virtuelnog sveta i otišli su na platforme koje su poprilično nebezbedne. Mi mislimo da su TikTok, Instagram, Snapčat najveće zlo koje našu decu može da zakači na internetu, nažalost postoje platforme koje su mnogo nebezbednije, gde je sadržaj poprilično surov, nasilan, agresivan i brutalan. Deca tek nisu za takav sadržaj spremna. Ali su prosto našli te alternativne pravce i društvene mreže gde oni sada imaju profile i gde nema nikakve provere, nema cenzure, nema kontrole, nema bezbednosti", kaže Jonev.

"Zabrane su mač sa dve oštrice"

Na pitanje šta je efikasnije – zabrane ili edukacija, odgovor je jasan – ključ je u roditeljima.

"Nema ili-ili. I jedno i drugo je podjednako bitno, ali praksa pokazuje da nama trebaju roditelji. Nama ne trebaju zabrane. Zakoni su uvek nešto što nam je nužno potrebno da bismo znali red, rad i disciplinu, ali nama su potrebni roditelji koji će preuzeti mnogo odgovorniju ulogu u digitalnom vaspitanju svoje dece", ističe Jonev.

Dodaje i da zabrane često nemaju željeni efekat.

"Zabrane su mač sa dve oštrice. Deca su digitalno pismena i uvek će naći način da ih zaobiđu. Ali dete koje je osvešćeno, koje je potkovano znanjem i predznanjem, dete koje ima dobro poverenje sa roditeljem – uvek će znati kako da izbegne rizične situacije, kako da se pravilno postavi, kome da prijavi nasilje i roditelj koji će biti sigurniji zapravo da njegovo dete zna kako da pliva u virtuelnom svetu", poručuje Jonev.