Marko Nikolić pomera granice izdržljivosti kako bi pomogao deci kojoj je pomoć najpotrebnija
Dok je nekima teško da po lošem vremenu izađu iz toplog stana, Marko Nikolić pretrči hiljade kilometara, penje se na najviše vrhove sveta, prolazi kroz pustinje i preko leda, ali ne zbog rekorda ili dokazivanja, već zbog dece kojima je potrebna pomoć. Kako kaže, najveći izazov za njega bio je surovi Arktik ali je i pored toga dostigao svoj cilj i sakupio novac za tri bolesna dečaka.
Марко Николић помера границе издржљивости како би помогао деци којој је помоћ најпотребнија
Marko Nikolić je iz Valjeva je otišao do Akonkagve i popeo se na visinu od 6.000 kilometara, pretrčao 500 kilometara kroz pustinju Arakamu i izborio se sa surovim Arktikom. On to ne čini da bi oborio neki novi rekord u ekstremnim sportovima ali svakodnevno pomera granice izdržljivosti kako bi pomogao deci kojoj je pomoć najpotrebnija.
"Najteže je bilo trčanje kroz surovi Arktik, gde sam trčao po ledu, dubokom snegu, surovom terenu, a pored svega toga - vetar koji je duvao od 40 do 50 kilometara na čas", objasnio je Marko.
Više puta je na nekoj od svojih avantura pomislio "šta mu to treba u životu", ali kako kaže, kada ima jasan cilj zašto to radi sve je moguće.
"Samo sebi kažem, seti se kroz šta si sve prošao da bi sada odustao i setim se primarnog cilja. Cilj je bio da se skupi novac za lečenje teško bolesne dece – Pavla, Ognjena i Vuka", priča Marko.
Navodi da su do sada sakupili više od 140 hiljada evra za lečenje troje teško bolesne dece.
Na kraju, pobedi jaka psiha
"Jako telo je jak um, jak um je jako telo, jedno bez drugog ne može. Na kraju preovladava jaka psiha, ako ste jaki u glavi možete da izdržite sve, ja sam to dokazao. Pretrčao sam najsuroviju pustinju, popeo se na 6.000 kilometara Akonkagve jer do vrha nisam mogao zbog loših vremeskih uslova, ali sam cilj postigao", objasnio je Marko.
Ističe da sve što radi, radi kako bi pokazao okruženju da negde tamo postoji neko kome je potrebna pomoć.
"Bog mi je podario snagu i energiju, hteo sam da je iskoristim za dobre stvari, želim da iskoristim taj dar i energiju kako bih pomogao drugima. Za mene je to dan kao svaki drugi. To bi svi trebali da rade, ne moramo da trčimo i penjemo vrhove, ali možemo da podelimo apel, pošaljemo SMS. Moramo da probudimo tu empatiju u sebi", kaže Marko.
Ponosno ističe da su ovim akcijama uspeli da inspirišu i druge.
"Sakupili smo preko 140.000 evra. Za Pavla i Ognjena smo sakupili i više od potrebnog. Za Vuka nam je falilo 10.000 evra koje je donirala naša organizacija i time smo zatvorili taj krug", rekao je Marko.
Osećaj koji ne može da se opiše rečima
Objasnio je da se osećaj, kada zatvore krug, ne može opisati rečima.
"To mora da se oseti, kada ste na Arktiku, kada se borite za svoj i za nečiji život, to nema cenu. Vidim sreću u očima roditelja. Kada sam sleteo iz Norveške dočekao me je mali Ognjen, taj osećaj ne može da se opiše, zato sve to radim", rekao je Marko.
Istakao je da trenutno pomaže ugroženim porodicama.
"Sada gradimo kuću malom Nikoli koji živi u selu Lok, uskoro je i useljenje deda Miroslava koji živi u Krupnju. Njemu smo obezbedili dva stambena kontejnera, uskoro završavamo betonsku ploču na kojoj će kontejneri biti ugrađeni", zaključio je Marko.
Коментари