Digitalni suverenitet – ko kontroliše veštačku inteligenciju i može li Srbija da zadrži podatke kod kuće

Kompanije i institucije u Srbiji sve više koriste veštačku inteligenciju da obrade ogromne količine podataka i unaprede rad. Za privredu, to je izvor rasta. Za državu – pitanje suvereniteta. To u praksi znači nastojanje da se podaci čuvaju i obrađuju u domaćim data centrima, umesto da se skladište u inostranstvu.

Naučni saradnik FPN-a Miloš Vukelić objašnjava da digitalni suverenitet, kao i svaki drugi, podrazumeva da država sama donosi odluke u digitalnom prostoru.

"Unutar, prema svojim stanovnicima, ukoliko ste država, nemate zapravo nikakvog posrednika u upravljanju ili u vladanju ili u vladavini, odnosno da nemate nikog iznad ko bi mogao da utiče na vaše odluke, to jest da ste vi taj konačni donosilac odluka u digitalnom svetu", rekao je Vukelić.

U Srbiji se grade novi i proširuju postojeći data centri. Radi se i na razvoju srpskog jezičkog modela veštačke inteligencije, koji će biti zasnovan na domaćim podacima.

Šta su fabrike veštačke inteligencije

Otvaraju se i takozvane fabrike veštačke inteligencije. To nisu klasični data centri, već sistemi sa posebnom namenom.

Direktor poslovnog razvoja "Orion telekoma" Goran Obradović navodi da je reč o izuzetno moćnoj infrastrukturi koja omogućava razvoj i korišćenje modela VI.

"To je vrlo moćna infrastruktura pored hardverskog nivoa, koji se sastoji od takozvanih GPU resursa. To su moćni procesori, u sebi objedinjuje high speed networking, vrlo performantne komponente za umrežavanje, ali tu je najvažniji takozvani softverski sloj koji omogućuje treniranje modela, korišćenje modela veštačke inteligencije", objasnio je Obradović.

Privatne korporacije vode glavnu reč, šta mogu države

Nosioci razvoja uglavnom su privatne korporacije, čiji je prioritet profit. U takvim okolnostima postavlja se pitanje – šta država uopšte može da uradi kada je reč o digitalnom suverenitetu? Stručnjaci ukazuju da su države i dalje najveći kupci, da postavljaju pravila igre i grade infrastrukturu, ali da nemaju isti uticaj.

Miloš Vukelić ukazuje da moć države da utiče na tehnološke kompanije zavisi od njene pozicije u svetu.

"Ako ste SAD, vaša moć da utičete je izuzetno velika. Ako ste Kina, vaša moć je izuzetno velika da utičete na te kompanije, iako su možda one nominalno privatne. Ako ste Rusija, očigledno vaša moć je izuzetno velika. Ali Evropa još nije uspela da uspostavi taj princip, jer još nema tehnologiju koja je neophodna da bi ona mogla da uspostavi tu vrstu kontrole. Za države poput Srbije, za države poput susedne Mađarske, zatim Hrvatske, Bugarske i tako dalje, manevarski prostor jeste značajno ograničen", rekao je Vukelić.

Suverenitet "u lancima" snabdevanja

Svaki suverenitet, pa i digitalni, zavisi od položaja u globalnoj ekonomiji i od trgovine sa svetskim tehnološkim silama.

Miloš Vukelić ističe da Srbija mora da se osloni na globalne tehnološke lance.

"Srbija mora da se osloni na neke od ovih lanaca snabdevanja, na neke od ovih arhitektura, na neku od ovih velikih sila koje imaju kapacitete da rade ovakve stvari", naveo je Vukelić.

Situaciju otežavaju carinski ratovi, koji su izbili upravo u trgovini najsavremenijim čipovima za veštačku inteligenciju.

Potpuni suverenitet teško dostižan, šta je moguće postići

Goran Obradović ukazuje da je potpuni tehnološki suverenitet danas teško dostižan.

"Suverenitet ne zavisi samo, nije tu ni samo tehnologija, zavisi od globalnih lanaca kapitala, od globalnog talent pool-a, od svetskih resursa i od globalnog snabdevanja električnom energijom. Znači jako je teško obezbediti suverenitet. Ono što je moguće, moguće je da pokušamo da obezbedimo što manju zavisnost od jednog izvora", istakao je Obradović.

Digitalni suverenitet ostaje pod znakom pitanja i za velike i za male igrače. Odgovor će tražiti između globalnog tržišta i sopstvenih tehnoloških kapaciteta.