Srpski migovi naoružani kineskim hipersoničnim raketama – šta je CM-400 i koliki je domet

Prvi korisnik rakete CM-400 je Ratno vazduhoplovstvo Narodnooslobodilačke armije Kine, prvi strani korisnik Ratno vazduhoplovstvo Pakistana, a drugi strani i prvi evropski korisnik Ratno vazduhoplovstvo Vojske Srbije.

Na fotografiji koja je objavljena vidi se avion mig-29 sa evidencijskim brojem 18205, sa dve rakete CM-400 AKG na podkrilnim nosačima. Avion pripada 101. lovačkoj avijacijskoj eskadrili 204. vazduhoplovne brigade koja je stacionirana na vojnom aerodromu "Pukovnik pilot Milenko Pavlović" u Batajnici.

Vojni analitičari iz Evrope i Azije primetili su da srpski mig-29 ima pilone za kačenje kineskog naoružanja tipa WZHK-1. Piloni su poznati po lakoj instalaciji na različitim tipovima bez prepravki na samoj letelici, a raketa, u našem slučaju CM-400 AKG lansira se bežično preko tableta.

Kako su tablet i pilon međusobno udaljeni nekoliko metara, niko ne može da otkrije i ometa signal za lansiranje.

Indija i Pakistan

Kako piše ugledni vojni portal ArmyRecognition, rakete CM-400 AKG korišćene su u sukobima Indije i Pakistana 2025. godine. Tada je navodno, raketa CM-400 AKG uništila indijski sistem protivvazduhoplovne odbrane S-400 na velikoj udaljenosti. Indija je demantovala tu informaciju.

Podaci uglednog Stokholmskog instituta za istraživanje mira SIPRI govore da je Pakistan poručio 100 raketa CM-400 AKG 2010. godine i da su one isporučene 2019. godine.

Iako se u medijima u regionu navodi da su projektili CM-400 "ubice nosača aviona", treba reći da je Pakistan kupio i posebnu protivbrodsku verziju rakete oznake CM-401 i to 30 komada. Prema podacima SIPRI rakete su naručene 2021, a isporučene 2023. godine.

ArmyRecognition dalje piše da CM-400 AKG ima domet od 100 do 240 kilometara i tako avion može da gađa udaljeni cilj bez opasnosti da uđe u domet neprijateljske protivvazduhoplovne odbrane.

Na vojnim forumima se navodi da raketa može imati domet i do 400 kilometara, ali uz opasku da je Kina za izvoz najverovatnije opredelila kraći domet od 240 ili 250 kilometara.

Domet omogućava avionu koji lansira CM-400 AKG da dejstvuje daleko od zahvata protivvazduhoplovne odbrane. Realno, osim ruskog S-400 nijedan sistem PVO nije sposoban da obori avion koji bi lansirao raketu domet 240 kilometara.

Otporna na ometanja

Pored dometa, druga prednost CM-400 AKG je navođenje. Kako navode stručni mediji u svetu, u početnoj fazi leta raketa se prema cilju navodi kombinacijom inercijalne i satelitske navigacije, dok se u završnoj fazi uključuju TV kamera, infracrveni senzor i pasivno navođenje.

Stručni mediji posebno ističu inercijalno navođenje kao veliku prednost, jer ne zavisi od satelita i ne može da bude predmet ometanja. Raketa se navodi na osnovu položaja u prostoru i u odnosu na nebeska tela.

Takođe, pilot posle lansiranja rakete ne mora da je isprati do pogotka već se vrlo brzo "okreće" kako ne bi ušao u domet neprijateljske protivvazduhoplovne odbrane.

Kineska raketa može da nosi dve vrste bojevih glava, rasprskavajuću od 150 kilograma i probojnu težine  200 kilograma. Potencijalni ciljevi za ovu raketu su važni vojni utvrđeni i neutvrđeni objekti, podzemni bunkeri i vazduhoplovi u betonskim skloništima.

Raketa bi mogla da probije najmanje jedan metar armiranog betona ili probije četiri betonske ploče debljine 20 centimetara – odnosno uništi četvorospratnu ili petospratnu zgradu.

Daleko je Zagreb

U medijima i na društvenim mrežama nova raketa Vojske Srbije dobila je nadimak "Zagrepčanka", jer navodno može da pogodi Zagreb, glavni grad Hrvatske.

Treba reći da je deklarisani maksimalni domet GM-400 AKG 240 do 250 kilometara. Na primer, Glavni stožer Oružanih snaga Republike Hrvatske udaljen je od srpsko-hrvatske granice na Dunavu 227 kilometara, a granica u Sremu 253 kilometra.

Hangari sa "rafalima" u vojnom delu Zračne luke Pleso udaljeni su od srpsko-hrvatske granice na Dunavu 220 kilometara i 245 kilometara od granice u Sremu.

Taktički gledano, u potencijalnoj borbenoj situaciji, avion nikada ne lansira projektil sa same granice ili linije fronta. Zbog opasnosti od protivničke avijacije ili protivvazduhoplovne odbrane, lansiranje se obavlja najmanje nekoliko kilometara ili nekoliko desetina kilometara unutar sopstvene teritorije. Sve zavisi od toga kakvim efektivima raspolaže potencijalni protivnik.

Zato Zagreb i strateški objekti u glavnom gradu Hrvatske realno nisu u dometu novih raketa Vojske Srbije, ukoliko one imaju domet 250 kilometara.

Strateški gledano, Hrvatska je zemlja članica NATO-a i napad na Hrvatsku napad je jednog od saveznika zemalja članica NATO-a, koje su onda obavezne da je brane svim sredstvima. Zbog toga, hipotetički gledano, ne postoje realni razlozi za strah da će Srbija rakete CM-400 koristiti za napad na Hrvatsku. 

Sa druge strane, takođe hipotetički gledano, ukoliko bi Hrvatska napala Srbiju, druge zemlje članice NATO-a nisu obavezne da stanu na stranu Hrvatske i onda bi upotreba dalekometnih raketa CM-400 AKG bila legitimna u odbrani.

Vojska Srbije nije potvrdila ali ni demantovala da poseduje raketu vazduh-zemlja velikog dometa CM-400 AKG. Avion mig-29 Vojske Srbije stručni mediji u svetu ocenjuju kao prilagodljivu platformu, jer je, iako potiče iz vremena Hladnog rata, doživeo modernizaciju od lovca presretača s kraja osamdesetih godina, do višenamenskog borbenog aviona koji lansira precizno oružje poslednje generacije, kao što su nove kineske rakete.