Isti posao, manja plata – rodni jaz u platama u Srbiji oko 14 odsto

U Srbiji su prava žena u poslednjim decenijama znatno napredovala. Još u vreme bivše Jugoslavije žene su formalno imale pravo na rad i obrazovanje, ali su razlike u platama i mogućnostima napredovanja bile izraženije nego danas. Ali i dalje - diskriminacija postoji, a odražava se i na zarade.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su razlike u platama između muškaraca i žena jasno vidljive, te da ženska populacija zarađuje oko 14 odsto manje u Srbiji.

"One se na moju sreću ne vide u javnom sektoru, ali realni sektor svakako trpi posledice onoga što se može primetiti na tržištu koje nazivamo slobodnim tržištem", rekla je Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti.

Tako su, kako kaže ministarka, neretko žene i u situaciji da budu manje plaćene nego muškarci na istim pozicijama.

"Veoma je česta situacija da mnoge žene bivaju pitane na razgovorima za posao kakvi su im planovi kada je u pitanju organizacija njihovog privatnog života, pa neretko ih pitaju i da li planiraju brak, proširenje porodice i tako dalje i ulaze u njihove odluke vršeći pritiske na njih, samo zbog činjenice da žene u stvari ne znaju da imamo zakon koji zabranjuje takav vid informisanja od strane poslodavaca", kaže Macura.

Razlozi za manje zarade su brojni - od toga što se žene češće zapošljavaju u slabije plaćenim sektorima, do manjeg broja žena na rukovodećim pozicijama.

"Još uvek se jako mnogo radi na postizanju pune ravnopravnosti. Ona je vidljiva i u ekonomskom sektoru, u tome koliki deo privrednih aktivnosti obavljaju žene, da li su na čelu nekih preduzeća, da li imaju mogućnost odlučivanja i različite su tu i prakse. Ako govorimo o pravosuđu, imate ogroman broj žena koje jesu u sistemu pravosuđa, one sude, one su tužioci, ali kada gledate ko upravlja sudovima i tužilaštvima - tu situacija nije jednaka. Mislim da je to scena koja se vidi na različitim nivoima odlučivanja", kaže Milan Antonijević, poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Rodni jaz u EU

I Evropska unija kojoj težimo, kuburi sa rodnim jazom, a Brisel kroz različite zakone i programe pokušava da podstakne veću finansijsku nezavisnost žena.

Upravo je to jedan od standarda koje zemlje kandidati, među njima i Srbija, nastoje da dostignu na putu ka punopravnom članstvu.

"Definitivno je tačno da rodni jaz postoji kako u zemljama Evropske unije, tako i u Srbiji. Mislim da nije pravedno da za isti posao muškarci zarađuju više od žena. Dakle, taj jaz u platama između polova u Evropskoj uniji stoji na nekih 12 odsto, dok je u Srbiji nešto više. Dobra vest je da se ovo pitanje rešava, da se na njemu radi", kaže Andreas fon Bekerat, ambasador EU u Srbiji.

Žene u biznisu

Nove mere - od jačanja zakonske zaštite, od diskriminacije do programa ekonomskog osnaživanja žena, posebno u preduzetništvu i na tržištu rada.

"Ja sam do sada upoznao veliki broj žena preduzetnica u Srbiji koje su briljantne, ali isto tako sam svestan da postoji i ogroman broj onih kojima je potrebna podrška. Samo za primer, recimo zajedno sa EBRD-ijem sprovodimo program koji se zove 'Žene u biznisu', tačnije tim programom mi pomažemo preduzetnice kako bi imale pristup finansijama, dakle zajmove i slično, i usput im pružamo i tehničku podršku“, kaže ambasador EU u Srbiji.

Upravo finansijska nezavisnost smatra se ključnim preduslovom za stvarnu ravnopravnost. Zato se u Srbiji, kao i u Evropskoj uniji, sve više govori o transparentnosti plata, ravnopravnoj zastupljenosti u odlučivanju i većoj podršci ženama koje pokreću sopstveni biznis.

Jer, iako su pomaci vidljivi, put do potpune ekonomske ravnopravnosti još nije završen.