Kad tastatura postane megafon – gde je granica između slobode govora i govora mržnje

Vest o zdravstvenom stanju visokog državnog funkcionera pretvorila se na društvenim mrežama u bujicu komentara - u kojima jedni šalju podršku, a drugi - umesto brige, prizivaju smrt. U digitalnom prostoru granice pristojnosti često nestaju, a reči postaju oštrije nego što bi bile izgovorene licem u lice. Da li smo, u vremenu kada svako ima platformu, izgubili svest o težini izgovorene reči? I kakvu odgovornost danas nosi javna reč - u svetu u kojem je tastatura postala megafon? Gde je granica između slobode govora i govora mržnje?

Milan Antonijević, poverenik za zaštitu ravnopravnosti rekao je u Jutarnjem programu da se ta granica izgubila.

"Svaka kritika politike i nekih drugih stvari jeste dopuštena, ali bolest nije politička kategorija i to je ono što treba naglasiti. Ovde se veoma često ulazi i u privatnost, dehumanizaciju, to veoma često viđamo i ne nailazi na neku jaku jaku osudu. Institucije su tu da se time bave. Znači ako imate proganjanje, ako vi imate govor mržnje, jasni su postupci koji se mogu voditi. Institucija koju vodim bavi se govorom mržnje, znači to je naša nadležnost", rekao je Antonijević.

Psiholog Nađa Tulić smatra da su društvene mreže otvorile prostor za dehumanizaciju, koja je na neki način postala propagandna dehumanizacija.

"Mi sad imamo trend da dehumanizujemo posebno političare ili javne ličnosti i onda ko to radi dobije više lajkova, više klikova i on postaje popularniji. Ovde naravno ima pravnih pitanja, ali ja sam psiholog, pa ću ja pričati sa te ljudske strane više, kao čovek. Ne moram da budem ne znam kakav stručnjak da bih rekla da je ovo nedostatak empatije. To je problem što mi kada iza jednog profila iza kog se krijemo na društvenim mrežama pišemo neke stvarno grozne stvari, mi gubimo potpuno ono što je ljudsko u nama. A to je ideja, svest o tome da taj o kome pišemo, je takođe čovek sa svim svojim manama i vrlinama", objasnila je Tulić.

Kaznena i obrazovna politika

Smatra da kaznena politika treba da bude strožija, posebno u domenu društvenih mreža, to jest digitalnog prostora.

"Ali sa druge strane, moramo da učimo ljude. Nekada je u školi postojala neka kultura koja se učila, danas nema poštovanja ni prema školskom sistemu, ne postoji poštovanje ni prema profesorima, ne postoji poštovanje ni prema roditeljima. Zapravo ovo sve jeste u osnovi nedostatak poštovanja", ocenila je Tulić.

Prema mišljenju Antonijevića, izvesnost kažnjavanja je ono što je značajno.

"Takođe da vidimo te presude da budu objavljivane, da se nekako i javnost upozna sa time kako funkcioniše i šta su te granice. A na kraju i standardi medijskog izveštavanja imaju obavezu da izveštavaju tačno i bez senzacionalizma, da poštuju privatnost i medicinsku tajnu, izbegavaju dramatizaciju, neproverene informacije i da naravno da ne podstiču atmosferu linča ili nekog podsmeha ili svega onoga što nažalost vidimo u svakodnevnom političkom životu", zaključio je poverenik za zaštitu ravnopravnosti.