Iz bašte ili sa rafa – biramo li bolju cenu ili kvalitet

Jedno domaće jaje košta 30 dinara, dok je u trgovinskom lancu i do 10 dinara jeftinije. Kilogram domaćih bataka dostiže 500 dinara, a u prodavnici se može naći za manje od 300. S druge strane, domaći kajmak ume da bude povoljniji od industrijskog. Razlike u cenama otvaraju pitanje šta zapravo plaćamo kada biramo domaće proizvode. Anabel Vlček iz Udruženja organskih i domaćih proizvođača kaže – kvalitet, dok Bojan Stanić iz PKS-a smatra da nas za domaće pre svega vezuje bolji ukus, te da hrana kupljena u supermarketu ne mora da znači i niži kvalitet.

Из баште или са рафа – бирамо ли бољу цену или квалитет

Gostujući u Beogradskoj hronici, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ističe da je ključna razlika u kvalitetu i percepciji vrednosti.

"Razlika je pre svega u kvalitetu i u tome što su kupci koji prepoznaju kvalitet domaćih proizvoda spremni da odvoje više novca kako bi kupili domaći proizvod nego da odu i kupe u marketu", kaže Bojan Stanić.

Na pitanje o bezbednosti, on dodaje da i mali proizvođači podležu pravilima i kontrolama.

"Ukoliko su prošli veterinarsku inspekciju i u skladu su sa HACCP pravilima, proizvodi sa malih poljoprivrednih gazdinstava svakako su kvalitetni i bezbedni", kaže Stanić, uz napomenu da je važno gde se proizvod kupuje, na registrovanoj pijaci ili od proverenog proizvođača.

Ukus pravi razliku

"Kao kada hranu pripremate na električnom šporetu ili na drvima, razlika postoji. Nekome će se više svideti jedno, nekome drugo, ali upravo ta raznovrsnost čini naše tržište bogatijim", smatra Stanić.

Proizvodi sa malih gazdinstava često se beru u punoj zrelosti jer ne moraju da izdrže dug transport i skladištenje, što doprinosi svežini i punijem ukusu. S druge strane, potrošači kao mane navode višu cenu, sezonsku ograničenost ponude i sumnju u kontrolu kvaliteta.

Poverenje se gradi godinama

Anabel Vlček iz Udruženja organskih i domaćih proizvođača iz Pivnica objašnjava da je cena rezultat rada i posvećenosti.

"Domaća proizvodnja predstavlja naš život. Svu energiju, ljubav i vreme ulažemo u proizvodnju jer želimo da kupcima damo najkvalitetnije, ono što ima pravi ukus. Potrebno je više truda i radne snage i mislim da kupci to treba da cene", ističe Vlček.

Poverenje, kaže, ne nastaje preko noći, udruženje kome pripada na tržištu je od 2012. godine.

Organski sertifikat garantuje bezbednost

"Direktan kontakt sa kupcima na pijacama i kroz kućne dostave jedan je od načina da gradimo poverenje. Na društvenim mrežama pokazujemo kako izgleda naša organska proizvodnja i ljudi mogu da vide poreklo namirnica koje kupuju“, objašnjava Vlček.

Organski sertifikat, dodaje, garantuje bezbednost proizvoda i omogućava kupcima dodatnu proveru.

Mali proizvođači čine veliku većinu registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji i imaju važnu ulogu ne samo u lancu snabdevanja već i u očuvanju ruralnih područja, istakao je Bojan Stanić iz PKS-a.

Pored savesti proizvođača, ključni su regulativa, kontrola i podrška države, ali i spremnost potrošača da prepoznaju vrednost onoga što kupuju, smatraju sagovornici Beogradske hronike.

Ankete, međutim, pokazuju da 70 odsto građana hranu kupuje u marketima, 23 odsto na pijacama, a samo sedam odsto direktno sa sela. Svako na kraju bira između niže cene i ukusa "kao nekad".