Po sedative i na pijacu – gde je granica između terapije i zavisnosti

Nedavno je više od milion tableta sedativa zaplenjeno u magacinu jedne kurirske službe. Reč je o bensedinu i ksalolu – psihoaktivnim lekovima koji se koriste kao sedativi, što ponovo otvara pitanje zloupotrebe lekova u Srbiji.

Kako se dolazi do tih lekova ukoliko ih nije prepisao nadležni lekar, koliko su dostupni na crnom tržištu i zašto ih građani uzimaju na svoju ruku?

Srbija u vrhu Evrope po potrošnji sedativa

Istraživanja pokazuju da se svaka peta osoba u Srbiji leči lekovima za smirenje, što nas svrstava u sam vrh evropskih zemalja po potrošnji sedativa. Da se tuga, strah i stres mogu rešiti tabletama, misli većina Nišlija. Prošle godine u tom gradu prodato je 267.000 kutija ovih lekova, najviše bromazepama i bensedina.

Psihijatar Centra za zaštitu mentalnog zdravlja u Nišu dr Vladan Radivojević ukazuje da je naše vaspitanje takvo da patnja i bol, kako kaže, „ne treba da postoje“, iako su to nekad normalna fiziološka stanja kroz koja treba da prođemo i koja, dodaje, ne treba uvek lečiti.

Prema rečima dr Janka Samardžića sa Instituta za farmakologiju Medicinskog fakulteta, kada je u pitanju bromazepam, potrošnja je možda i dva i po puta veća u odnosu na evropski prosek.

Navodi da je između 20 i 25 odsto odraslih osoba u prethodnih godinu dana koristilo neki od lekova za smirenje. "Interesantno je da i u mlađoj populaciji, između 20 i 25 godina, odnosno među studentima, njih 10  do 15 odsto navodi da koristi neke od tih lekova", dodaje Samardžić.

Lekovi dostupni i na crnom tržištu

Lekari upozoravaju da je reč o klasi lekova koji se često nabavljaju na nedozvoljene načine.

Psihijatar dr Ivica Mladenović navodi da su sedativi, nažalost, lako dostupni. "Otiđite do Bajlonijeve pijace, naći ćete bensedin, ističe Mladenović, dodajući da ne upire prst ni u koga, ali da postoje ljudi koji nemaju ideju kako da reše problem.

Dr Janko Samardžić podseća da se ovi lekovi isključivo propisuju i izdaju na lekarski recept, po preporuci lekara koji određuje minimalnu efektivnu dozu i interval davanja. Kako naglašava, "nikakvo samoinicijativno uzimanje lekova nije dozvoljeno“, kao ni izdavanje bez recepta.

Elektronski recepti rešenje za zloupotrebe

Elektronski recepti koji u apoteke dolaze iz državnih ustanova, nisu sporni objašnjavaju u farmaceutskoj komori. Problem su kažu papirni izveštaji koje pacijenti donose iz privatnih klinika.

Sonja Stoiljković iz Farmaceutske komore navodi da farmaceuti nisu u mogućnosti da utvrde da li je nešto falsifikovano ili nije.

Ističe da se, kada dobiju papirnu formu recepta, ona zavodi na poseban način i da postoje knjige recepata, zbog čega se recept i traži od pacijenata koji dolaze iz privatne prakse. Kao moguće rešenje ističe "povezivanjei državnog i privatnog zdravstva u Srbiji u jedan veliki elektronski sistem, gde bi sve išlo direktno od lekara“, jer, dodaje, "tu više ne bismo imali dilemu“.

Rizik od zavisnosti već posle nekoliko nedelja

Svaki lekar je, kažu, u obavezi da upozori pacijenta da uzimanje određenih lekova duže od četiri do šest nedelja može izazvati zavisnost.

Dr Ivica Mladenović upozorava da su potencijalno najopasniji ksanaks, odnosno ksalol, i lorazepam, jer, kako kaže, "enormno brzo dovode do zavisnosti“. Dodaje da je ksanaks "omiljeni lek Srba“ i da "rešava sve probleme za deset minuta“, ali ukazuje da se terapija često povećava.

"Krenete sa 0,25 miligrama i već posle tri nedelje ste na pet ili deset miligrama“, što može da traje godinama i da dovede do depresije i trovanja organizma", napominje Mladenović.

Proizvođač leka, pored štampanog uputstva, dužan je i da na kutiji jasno istakne znak za oprez, koji se posebno odnosi na upravljanje motornim vozilima.