Šta posle prijave nelegalnih objekata – očekuje se do pola miliona upisa za šest meseci

Građanima koji su podneli prijave za upis bespravnih objekata na osnovu Zakona "Svoj na svome", počela su da stižu prva rešenja i već je obrađeno oko 200 prijava, a prva je u katastar nepokretnosti upisana kuća u Barajevu.

Do nedelje u ponoć, kada je istekao rok za upis prava svojine na nepokretnostima, odnosno bespravnih objekata, po osnovu zakona “Svoj na svome”, ukupno je poslato gotovo 2,5 miliona prijava.

Ministrka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević kaže za RTS da sledi faza prigovora, da će prioritet imati uredni i nesporni predmeti i da država uvodi kontinuirani nadzor nad novom gradnjom.

Prema njenim rečima, prva faza postupka uspešno je završena. "Broj od dva i po miliona podnetih prijava govori sam za sebe. U taj broj nisu ušli objekti u javnoj svojini, a procena je da ih ima između milion i milion i po, čime se približavamo cifri od četiri miliona evidentiranih objekata koji su predmet upisa po ovom zakonu“, navela je Sofronijevićeva.

Sledi faza prigovora – rok 30 dana

Od ponedeljka je započela druga faza postupka – mogućnost podnošenja prigovora na prijave.

"Prigovor mogu uputiti sva lica koja smatraju da im je neko pravo oštećeno ili oduzeto. Oni će odmah biti razmatrani, a Agenicija nastavlja postupak u zavisnosti od toga da li su osnovani“, objasnila je  ministrka.

Istovremeno, kako je navela, i u prvoj i u drugoj fazi zakon omogućava da se za nesporne slučajeve izdaju potvrde.

Postupak se, dodaje, sprovodi uz podršku Republičkog geodetskog zavoda, uz klasifikaciju predmeta po nameni, površini i drugim kriterijumima, a u analizi prijava korišćena je i veštačka inteligencija.

Ko prvi stiže do katastra

Na pitanje ko će prvi biti upisan u katastar, Sofronijevićeva ističe da je osnovni kriterijum – redosled podnošenja prijava.

"Prvi do upisa stiže po vremenskom redosledu prijavljivanja, ali pod uslovom da predmet ispunjava sve zakonom propisane uslove. Ako ne ispunjava, ide se na sledeći“, rekla je ona.

Prema dosadašnjoj analizi, 74 odsto svih prijava odnosi se na porodične stambene objekte, kao i pomoćne i ekonomske objekte.

"To je kategorija gde će prve nesporne potvrde izaći iz Agencije i biti prosleđene Republičkom geodetskom zavodu na upis prava svojine“, naglasila je.

"Ovo je kraj haosa, a ne njegov početak“

Na ocene pojedinih advokata da bi postupak mogao dovesti do "pravnog haosa“, Sofronijevićeva odgovara da je upravo suprotno.

"Ovim zakonom rešava se haos koji je postojao više od 30 godina. Kada imate milione neupisanih objekata i ljude koji svoju nepokretnost ne mogu da prodaju, naslede, dograde ili stave pod hipoteku, onda je jasno da je bilo neophodno sistemsko rešenje“, istakla je.

Dodaje da veliki broj podnetih prijava pokazuje poverenje građana u proces.

"Proces je napravljen da bude jednostavan, centralizovan i digitalizovan. Tu nema ni laži ni prevare", poručila je gošća Dnevnika.

Šta ako dokumentacija nije potpuna

U slučaju neuredne prijave, Agencija obaveštava podnosioca i ostavlja rok od 30 dana za dopunu dokumentacije.

"Svima smo želeli da damo jednake šanse. Ako nedostaje dokaz, stranka dobija obaveštenje za dopunu, a nakon toga se postupak nastavlja@, navela je Sofronijevićeva.

Međutim, postoje i objekti koji ne mogu biti predmet upisa – oni u zaštićenim prirodnim i kulturnim zonama.

"Takvi objekti će dobiti obaveštenje da ne mogu biti predmet upisa i biće doneto rešenje o uklanjanju ili upisu prava svojine u korist Republike Srbije“, objasnila je Sofronijevićeva.

Procena: do pola miliona upisa za šest meseci

Ministarstvo procenjuje da će u prvih šest meseci primene zakona biti upisano između 300.000 i 500.000 objekata.

"Od prvog Zakona o legalizaciji iz 1997. godine doneto je ukupno 320.000 rešenja. Ako ostvarimo ovu procenu, to će biti izuzetno značajan rezultat, pre svega za građane“, rekla je Sofronijevićeva.

Šta ako objekat nije prijavljen

U slučaju da vlasnik ne prijavi objekat, Agencija će najpre rešavati podnete prijave, a zatim će sačiniti spisak neprijavljenih objekata i dostaviti ga Republičkom geodetskom zavodu.

"Ne upisuje se automatski Republika Srbija, već vlasnik zemljišta na kome je objekat izgrađen. To je primena načela superficies solo cedit,odnosno jedinstva nepokretnosti“, objasnila je ministarka.

Nulta tolerancija na novu divlju gradnju

Država uvodi, kako kaže, nultu toleranciju na novu bespravnu gradnju.

Kontrola će se sprovoditi kroz godišnje snimanje cele teritorije Srbije, kontinuirani rad građevinskih inspekcija, ali i upotrebu savremenih tehnologija.

"Nabavljeni su dronovi koji će u realnom vremenu dostavljati podatke o svim promenama na terenu. Po prvi put uspostavlja se kontinuirani monitoring na celoj teritoriji Srbije“, naglasila je ona.

Za objekte izgrađene bez dozvole predviđena je predbeležba u katastru, uz upis prava u korist Republike Srbije, a ishod može biti uklanjanje ili, odlukom Vlade, korišćenje u javne svrhe.

"Ko treba da se plaši? Svi oni koji grade bez dozvole. Nema nagrade, nema naknadne legalizacije“, poručila je Sofronijevićeva, podsećajući da je bespravna gradnja krivično delo još od 2002. godine.

Nova šansa do 24. oktobra

Za građane koji iz opravdanih razloga nisu stigli da podnesu prijavu, ostavljen je dodatni rok do 24. oktobra.

"To su razlozi objektivne prirode – bolest, smrt člana uže porodice, viša sila. Taj institut već postoji u upravnim i sudskim postupcima", navela je ministarka Sofrinijević.