Mobilni telefoni u školama – između zabrane i pametne upotrebe

Dok se u Srbiji najavljuju moguće zakonske izmene koje bi ograničile ili zabranile upotrebu mobilnih telefona u školama, iskustva evropskih zemalja pokazuju da jednostavna zabrana nije uvek i najbolje rešenje.

Većina škola u Evropskoj uniji ne uvodi potpunu zabranu, već korišćenje telefona strogo vezuje za nastavu i odluku nastavnika, dok se oko 20 odsto škola ipak odlučuje za radikalniji pristup.

Istraživanja, međutim, pokazuju da čak sedam od deset nastavnika i učenika smatra da telefoni narušavaju koncentraciju, dok više od polovine ukazuje na loš uticaj na odnose među decom i atmosferu u učionici. Ipak, veliko istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji donelo je zanimljiv zaključak – sama zabrana ne dovodi automatski do boljeg uspeha niti do unapređenja mentalnog zdravlja učenika.

Telefon kao "dobar sluga" u učionici

Nastavnica srpskog jezika i književnosti Jasminka Olić, višestruko nagrađivana za inovativnu nastavu, smatra da mobilni telefon ne mora nužno da bude neprijatelj obrazovanja.

"Kao što kaže narodna poslovica – dobar sluga, a loš gospodar. To isto važi i za mobilne telefone u nastavi", ističe Olić i objašnjava da telefon koristi samo u kratkim, jasno definisanim delovima časa.

Prema njenim rečima, učenici telefone koriste za istraživanje zadatih sadržaja, gledanje kratkih video-lekcija, snimaka pozorišnih predstava ili za popunjavanje onlajn anketa i edukativnih kvizova.

"Telefon nije sadržaj časa, već samo jedno nastavno sredstvo. Kada nije ‘zabranjeno voće’, on gubi potrebu da se koristi krišom“, naglašava nastavnica Olić, dodajući da se odnos poverenja između nastavnika i učenika gradi upravo jasnim pravilima.

Smernice umesto zabrane

Zamenik direktora Zavoda za unapređenje i vrednovanje obrazovanja Milan Gromović podseća da u Srbiji već postoje smernice koje ne idu u pravcu apsolutne zabrane, već uređene upotrebe mobilnih telefona.

"Ne bih govorio o zabrani, već o uređenosti korišćenja. Mobilni telefon može biti odlično nastavno sredstvo, ali samo ako postoji jasna kontrola i svrha", ističe Gromović.

On ističe da mobilni telefoni mogu biti posebno korisni u situacijama kada škole nemaju drugu nastavnu opremu, kao i u inkluzivnom obrazovanju, gde pojedini učenici uz pomoć softvera lakše prate nastavu.

"Ako nema pravila, telefon može postati izvor problema – od digitalnog nasilja do narušavanja odnosa u odeljenju. Zato je važno da svaka škola ima svoj interni akt, u dogovoru sa roditeljima", dodaje Gromović.

Manje ekrana, više razgovora 

Primeri iz prakse, kako u Srbiji tako i u Evropi, pokazuju da ograničenja često donose pozitivne promene – bolju koncentraciju, više razgovora među decom i mirniju atmosferu u školama. U nekim zemljama, poput Belgije i Austrije, telefoni se odlažu u takozvane "hotele za telefone" i vraćaju učenicima na kraju nastave.

I dok javnost u Srbiji uglavnom podržava potpunu zabranu mobilnih telefona u školama, stručnjaci upozoravaju da je ključ u balansu. Tehnologija je deo života dece i ne može nestati iz školskih dvorišta, ali može – i mora – biti pametno i odgovorno uklopljena u obrazovni proces.