Skraćivanje časova na 30 minuta – bolja koncentracija đaka ili slabiji kvalitet nastave

Četrdeset i pet ili trideset – može li se kvalitet nastave meriti minutima, to pitanje postavlja javnost nakon izjave resornog ministra da se razmatra skraćivanje časova zbog pada pažnje i koncentracije učenika.

"Mislim da je 30 minuta malo, pogotovo za časove koji se polažu za završni ispit. Za većinu časova nije dovoljno, jer nam 15 minuta treba da obnovimo gradivo, a ostaje 15 minuta za novo gradivo, što je iskreno malo", navodi učenica OŠ "Branko Miljković" u Nišu.

Druga učenica iste niške škole smatra da zavisi od predmeta, ali da ne mogu sve nastavne jedinice da urade za 30 minuta. Na pitanje zbog čega dolazi do pada koncentracije posle tih 30 minuta, odgovara da je razlog veliki broj časova ili dosada.

Rasipanje pažnje

Da je mnogima dosadno i da im se pažnja rasipa, primećuju i nastavnici, ali tvrde da se taj problem ne bi rešio samo skraćivanjem časova.

"Da li će čas od 30 minuta značiti da će dete u radnom danu imati deset časova, umesto sadašnjih šest, ili je namera ministarstva da završavaju školu u pola 11? Takođe, da li nam se povećava broj potrebnih odeljenja da bismo imali punu normu? Mnogo je tu nepoznanica", pita Snežana Romandić iz Saveza samostalnih prosvetnih sindikata.

Aleksandar Markov iz Udruženja nastavnika "Edu forum" kaže da se postavlja pitanje koliko objektivno može da se posveti pažnja učenicima tokom 30 minuta, jer često ni 45 minuta nije dovoljno, ako se uzme u obzir da u većim školama broj učenika po odeljenju iznosi 30.

"Problem pažnje se ne može rešiti tako što se podilazi učenicima i tako što se od časa pravi skraćeni čas. Moramo da vidimo kako da popravimo kvalitet nastave", ističe Markov.

Preobimni nastavni program

Unija sindikata prosvetnih radnika saopštava da bi skraćenje časova negativno uticalo na obrazovni sistem. Navode da se suštinski problemi ne rešavaju bez izmene nastavnih sadržaja i bez smanjenja broja učenika po odeljenju.

"Prvo moraju da se revidiraju preobimni nastavni planovi i programi: šta nam je od toga potrebno, koliko deca to mogu da primene u savremenim tehnologijama, kakva je opremljenost škola, da smanjimo broj učenika u razredima da bi nastava bila prilagođena njihovoj smanjenoj pažnji", priča Snežana Romandić iz Unije sindikata prosvetnih radnika.

Zavod za vrednovanje obrazovanja kaže da odluku ne bi trebalo doneti bez ozbiljnih istraživanja.

"Detaljna i podrobna analiza psihologa, pedagoga, nastavnika i profesora, direktora svih koji su uključeni u obrazovni proces, je neophodna", smatra Boris Stojkovski, v.d. direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Aleksandar Markov iz "Edu foruma" ukazuje da bi bilo logičnije da čas traje duže ako je cilj pažnja učenika, jer bi na taj način mogli da se fokusiraju na određene problemske situacije. Takođe, kao što je trend u zapadnim zemljama, može se razmatrati i blok nastava.

Postoje i zemlje u kojima časovi traju i duže od 45 minuta, kao što su Italija i Francuska, koje imaju fleksibilne modele obrazovanja sa časovima koji traju do jednog sata.