Naše podatke svi traže i teško ih je sačuvati; Marinović o slučajevima na koje se građani najčešće žale

U digitalnom svetu, naši podaci često putuju brže nego što pravila stižu da ih zaštite.

Zato se, u susret Međunarodnom danu zaštite podataka o ličnosti, otvara ključno pitanje: koliko su naši podaci zaista bezbedni u vreme ubrzanog tehnološkog razvoja i veštačke inteligencije.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti Milan Marinović rekao je za RTS da su prethodnoj godini izazovi u vezi sa zaštitom podataka bili izraženi, a u godinama koje dolaze biće još veći.

Marinović je naveo da naše podatke svi traže i da ih je teško sačuvati.

Problemi sa velikim globalnim kompanijama

Jedan od ključnih problema u zaštiti podataka o ličnosti je nedostatak odgovornosti velikih tehnoloških kompanija. Zakoni u Srbiji, ali i šire u Evropi, nalažu da svi subjekti koji obrađuju podatke građana, bez obzira na to gde se nalaze, moraju da imaju predstavnika za zaštitu podataka.

Iako su neki od najvećih globalnih igrača, poput Gugla, Alibabe, Snepčeta i Vibera, odredili svoje predstavnike za zaštitu podataka, neke kompanije, poput Mete (bivši Fejsbuk) i Iksa (bivši Tviter), to nisu učinile. Poverenik Marinović naglašava da su te kompanije dužne da se pridržavaju zakonodavstva zemlje u kojoj korisnici ostavljaju svoje podatke.

Curenje podataka i odgovornost društvenih mreža

Zaštita podataka postala je naročito problematična u kontekstu društvenih mreža. Građani Srbije su se najčešće žalili na curenje podataka, posebno na mrežama poput Fejsbuka, Instagrama i Tvitera. Iako Marinović nudi pomoć građanima koji sumnjaju da su njihovi podaci povređeni, problem je u tome što društvene mreže često zanemaruju zakonske zahteve.

Naime, građani su obavezni da se prvo obrate kompanijama koje upravljaju njihovim podacima, a tek ukoliko to ne donese rezultate, poverenik može da interveniše. Zakonodavni okvir u Srbiji nije dovoljno snažan da se efikasno spreče ovakve povrede privatnosti, naročito kada su u pitanju velike međunarodne kompanije, napominje Marinović.

Globalna saradnja u zaštiti podataka

S obzirom na to da mnoge velike kompanije posluju u više država, poverenik se u poslednjim godinama fokusirao na međunarodnu saradnju.

Zajedno sa kolegama iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, započeo je inicijativu kojom je nastojao da se udruže države regiona i zajednički deluju protiv nepoštovanja zakona od strane velikih tehnoloških kompanija. Iako su neke kompanije odgovarale na upite i počele da menjaju svoje prakse, mnoge su ostale nezainteresovane za saradnju, pa čak i ignorisale pozive.

Na primer, Meta je počela odgovaranje na zahteve, ali odgovori nisu bili zadovoljavljajući, dok je Iks potpuno ignorisao pozive za dijalog, dodaje Marinović.

Upotreba podataka za razvoj veštačke inteligencije

Jedan od najvažnijih i najkompleksnijih izazova u oblasti zaštite podataka odnosi se na upotrebu ličnih podataka za razvoj veštačke inteligencije. Kompanije poput Mete i Iksa koriste podatke svojih korisnika za obuku i razvoj algoritama veštačke inteligencije.

"Problem nastaje jer se ovi podaci, koji su prikupljeni od strane korisnika u ranijim godinama, sada koriste za tehnologije koje tada nisu postojale. Građani nisu uvek svesni da će njihovi podaci biti korišćeni u tim svrhama, a iako su korisnici prethodno pristali na uslove korišćenja, nisu mogli da predvide kako će se njihovi podaci koristiti u budućnosti. To je stvorilo ozbiljnu zabrinutost među regulatornim telima i organizacijama koje se bave zaštitom privatnosti", kaže Marinović.

Građanska odgovornost i edukacija

Poverenik Marinović ističe da građani moraju biti sve više budni i edukovani o svojim pravima i odgovornostima u pogledu zaštite podataka o ličnosti.

Na Međunarodni dan zaštite podataka o ličnosti, koji se obeležava 28. januara, biće predstavljena nova publikacija koja analizira praksu u ovoj oblasti, najavio je poverenik. Publikacija prikazuje najvažnije prijave i utvrđene povrede, a prema podacima iz prethodne godine, najveći broj prijava odnosio se na društvene mreže i video-nadzor.

Građani se najčešće žale na neovlašćeno snimanje, bilo od strane države ili privatnih lica, istakao je Marinović.

Video-nadzor i zakonska regulativa

Video-nadzor predstavlja još jedan značajan izazov za zaštitu privatnosti. Iako u Srbiji postoje zakoni koji regulišu video nadzor, još uvek nema specifičnog zakona koji bi detaljno regulisao ovu oblast. Zakon o policiji reguliše video nadzor na javnim mestima, dok Zakon o privatnom obezbeđenju pokriva privatne video nadzore.

Međutim, mnogi građani nisu dovoljno upoznati sa tim zakonima, pa često dolazi do prekršaja privatnosti. Poverenik najavljuje izmene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koje će delimično regulisati i oblast video nadzora, s ciljem da se poveća zaštita građana.

Budućnost zaštite podataka

Zaštita podataka o ličnosti zavisi i od angažmana samih građana. Poverenik ističe da je ključ u edukaciji i informisanju građana o njihovim pravima. Samo kroz veću svesnost o privatnosti i odgovornosti mogu se stvoriti uslovi za efikasnu zaštitu podataka.

"Pored toga, neophodno je da međunarodna zajednica postigne veću saradnju i postavi jasnija pravila u vezi sa upotrebom podataka, kako bi se obezbedio pravičan i siguran digitalni prostor za sve korisnike", zaključio je poverenik Milan Marinović.