Autoputevi, tuneli i brze pruge – saobraćajna mreža Srbije nastavlja da raste

Probijene su u oktobru i novembru, obe cevi najdužeg drumskog tunela u Srbiji, Iriškog venca na Fruškoj gori.

Savladavanjem najteže prepreke, nazire se kraj radova i otvaranje Fruškogorksog koridora za saobraćaj. Spajanjem Novog Sada sa Mačvom, očekuje se više investicija, brži ekonomski rast, ali i lakši život tog dela Srbije.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević istakla je da je prethodna godina bila izuzetno uspešna.

"Uspeli smo da završimo 71,3 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, ali naravno ove godine nastavljamo i dalje. Očekujemo završetak dva značajna koridora i Moravskog i Dunavskog koridora, ali i završetak pravca Sremska, Rača, Kuzmin kao i obilaznice oko Kragujevca, pet kilometara oko Valjeva", rekla je Sofronijevićeva.

Krajem prošle godine za saobraćaj je pušteno i 14 kilometara Moravskog koridora, deonica od Vrnjačke Banje do petlje Vrba. Izgradnja koridora dugog 112 kilometara, počela je 2019. godine, a za gotovo pola miliona ljudi koji gravitiraju kroz tri upravna okruga, Rasinski, Raški i Moravički, od velikog je značaja i menja saobraćajnu sliku.

Izgradnja Moravskog koridora

Aleksandar Antić iz "Koridori Srbije" očekuje da će Moravski koridor biti završen ove godine.

"Projekat je generalno bio veoma izazovan uzimajući u obzir i radove na Moravi, veliki broj instalacija, kolizija sa kojima smo se suočavali, koji su morali da se zaštite, da se izmeste. Uzimajući u obzir veličinu projekta, da kažem kompleksnost samog projekta, sve segmente koje je projekat nosio u sebi. Ja sam suštinski zadovoljan dinamikom i činjenica da ćemo u 2026. godini završiti čitav Moravski koridor je izuzetno značajna za ovaj kraj", istakao je Antić.

Izgradnja puteva je ključni faktor održivog razvoja. Ona ne samo da poboljšava saobraćajnu povezanost, već direktno utiče na ekonomski rast, socijalnu stabilnost i opšti napredak društva. Posle otvaranja deonice auto-puta Miloš Veliki od Pakovraća do Požege, nastavljeni su radovi, krak ka Crnoj Gori i Boljaru, kao i krak ka BiH i Kotromanu, važan deo obilaznica oko Užica.

Glavni i odgovorni izvođač radova na mostu preko Đetinje na Obilaznici oko Užica Slobodan Božović rekao je da je cela deonica dužine 4,85 kilometara.

"Naizgled kratko, ali je je jedan ogroman inženjerski poduhvat za našu firmu, kao i za celu Srbiju. Na celoj obilaznici je isprojektovano osam mostova, od kojih jedan preko reke Đetinje. Takođe je isprojektovano 23 potporna zida koji će služiti za bezbednost svih učesnika u saobraćaju i samu bezbednost puta", naglasio je Božović.

Kraće vreme putovanja

Deonica od Preljine do Adrana na Moravskom koridoru biće otvorena do juna 2026. godine, a biće, kažu, završen i Dunavski koridor. Od uključenja sa autoputa kod Požarevca do Golupca, već u septembru, putovaće se nešto više od 75 minuta. Osim razvoja turizma, dobri putevi unapređuju kvalitet života - pre svega zahvaljujući kraćem vremenu putovanja.

Aleksandar Antić ističe da će sve biti potpuno drugačije u tom delu Srbije.

"Kada je razvoj biznisa u pitanju, kada su nove industrijske zone u pitanju i kada su u pitanju mogućnosti ljudi, vezano i za posao i za školovanje", rekao je Antić.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je rekla da se planira nastavak svih započetih projekata, ali se planiraju i novi.

"Pre svega nastavak radova na Smajliju, intenziviranje radova na autoputu Beograd-Zrenjanin i Novi Sad. Puno je planova, ali sve je planirano, sve se radi i sve se radi tek kada završimo u potpunosti i plansku i tehničku dokumentaciju", rekla je Sofronijevićeva.

Od nepunih 600 kilometara auto-puta pre 13 godina, Srbija danas ima više od 1200 kilometara auto-puta i brzih saobraćajnica, trenutno se gradi još 394, dok je u planu izgradnja još gotovo 1000 novih kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica.