Smrt predstavnika Jugoimporta u Moskvi – brutalna poruka Srbiji ili poravnanje neizmirenih dugova

Nikola Lunić ističe da se Kurtićeva smrt definitivno može deklarisati kao sumnjiva.

“Proizvodi osnov sumnje za čak i neprijateljsko delovanje prema Srbiji. Naime, malo je podataka da bismo znali tačan scenario, ali se definitivno na osnovu raspoloživih informacija kristališu dva scenarija. Jedan je vezan za brutalnu političku poruku Srbiji, odnosno Beogradu, a drugi je vezan za trgovinu oružjem i eventualno neke neizmirene dugove, jer u takvim trgovinama toga ima”, kaže Lunić.

Ističe da znamo da je smrt usledila pod sumnjivim okolnostima, znamo da je provaljeno u predstavništvo SDPR-a u Moskvi, kao i da su odneti dokumenti na hard disku, ali ono što ne znamo je umešanost nekih spoljnih faktora.

“To je ključno pitanje. To za sada javnost ne zna. Da li su to eksplicitno bezbednosne službe koje su u Rusiji izgubile svaki kredibilitet, jer previše ljudi pada kroz prozore i preko balkona, čak i više od perača prozora, nego što je to uobičajeno. Čak i Rusi ne doživljavaju saopštenja bezbednosnih službi ozbiljno. Međutim, simptomatično je što ne dobijamo izveštaje od istražnih organa. Istražni organi bi trebalo pod punom profesionalnošću da dostave i da u nekom diplomatskom maniru sarađuju sa našim predstavnicima”, poručuje Lunić.

"Nediplomatski postupak Moskve"

Naglašava i da je toliko dugo ćutanje sigurno jedna vrsta političke poruke.

“Bez obzira šta se desilo, očekivali bismo u nekim diplomatskim manirima da ruska strana sarađuje sa srpskom stranom i da dostavi sve ono što joj je na raspolaganju. U ovom trenutku očigledno je da te saradnje nema, a to nam je svojevrsna poruka”, smatra Lunić.

Objasnio je i da kada se dogodi smrt službenika jedne države u drugoj državi, što je Kurtić u Rusiji bio, osnovna stvar je da naša ambasada učestvuje u rasvetljavanju slučaja, pre svega kroz saradnju sa diplomatskom predstavničkom službom i Ministarstvom spoljnih poslova.

“Ministarstvo spoljnih poslova Rusije bi trebalo da sve informacije od policije i bezbednosnih službi prosledi našoj strani. Naravno, to bi istog časa trebalo da zna i Beograd, čim to sazna ambasada u Moskvi. Međutim, očigledno, ta saradnja je negde zakočena. Da li je to animozitet Moskve prema Beogradu ili neispunjena očekivanja Moskve u spoljnopolitičkom kontekstu, to treba da se vidi, ali u svakom slučaju očigledno je da je to na neki način nediplomatski postupak”, naglašava Lunić.

"Ovo može da bude segment hibridnog rata"

Na pitanje koliko je značajno samo prisustvo Jugoimport SDPR-a u Moskvi, Lunić kaže da u ovom trenutku mnogi postavljaju pitanje da li nam to treba, budući da je Rusija pod sankcijama i da nema eksplicitne trgovine sa Rusijom.

“Ali smo videli isto tako u praksi da ipak ima trgovine. Da li je preko neke treće zemlje, ali sasvim sigurno Srbija je nabavila borbene sisteme za elektronsko ratovanje i sisteme za elektronsko izviđanje. To smo videli na paradi. I to je, uprkos embargu i sankcijama, dostavljeno u Srbiju. Znači da se po tom pitanju radi. Međutim, naglasio bih drugi segment. Mi smo zemlja koja ima i koja je imala borbene sisteme tehnološki iz Rusije. Uvek, zemlja koja ima takve sisteme, potrebna je ili saradnja u tehnološkom razvoju ili saradnja za logističkom dopunom, da li je to raketa ili nekih drugih sredstava. U tom kontekstu, saradnja uvek treba da postoji, ali nije sigurno da li treba da postoji toliki nivo saradnje”, dodaje Lunić.

Ističe i da sve ovo može da bude segment hibridnog rata, odnosno hibridnog odgovora Rusije prema Srbiji.

“Rusija nije imuna na hibridni rat, ona ga aktivno sprovodi. Videli smo, imamo i digitalni audio-zapis kada Rusi jednim agresivnim obaveštajnim radom pokušavaju doći do informacija finansijskim sredstvima. Ali ne samo to, naši političari, vreme je da slede isključivo i samo srpski interes. Treba da nam daju odgovor. Da li Rusija sprovodi hibridna dejstva u Srbiji i na koji način? Jer postoji ceo niz sumnjivih okolnosti na koje javnost nije dobila odgovor”, zaključuje Lunić.