Danijela sama gaji šestoro dece i teško uspeva da zagreje kuću, Crveni krst priskače u pomoć
U prostorijama Crvenog krsta Srbije u Beogradu održana je radionica pod nazivom "Zelena budućnost, svetliji počeci: Lokalna akcija za prava deteta i energetsku efikasnost" namenjena predstavnicima lokalnih samouprava. Predstavljen je program podrške energetski ugroženim porodicama sa decom. Program sprovode volonteri Crvenog krsta Srbije, UNICEF, UNEP i UN-Habitat, u partnerstvu sa Vladom Srbije.
Skup ogrev, loša izolacija, stare kuće, stari šporeti, niska primanja ...Sve to zajedno znači i energetsko siromaštvo. Danijela Krivokuća sama odgaja šestoro dece i teško uspeva da zagreje kuću.
“Bukvalno treba vatra da gori 24 sata da bi se održavala temperatura u kući u svim prostorijama ...uspevam nekako, jeste malo teže nabaviti drva, doterati i strugati ali moramo“, kaže Danijela Krivokuća.
Snežana Vasiljević kaže da radi kao geronto domaćica, i da joj je plata 60.000 dinara. Prema njenim rečima, greju se malim šporetom i nekako sastavljaju kraj s krajem.
Tokom protekle godine volonteri Crvenog krsta su posetili 100 ugroženih domaćinstava sa decom u 10 opština. Doneli su im pomoć i pružili praktične savete o unapređenju energetske efikasnosti i bezbednosti u domovima.
Opštine su dobile dodatnu podršku za sprovođenje mera zelene tranzicije, posebno usmerene na potrebe dece i ugroženih porodica.
"Meni je mnogo drago što njih ima puno, to su sve fina i lepa deca, fini ljudi, kojima treba samo malo pomoći“, kaže Petar Popović, volonter Crvenog krsta Čačak.
Nataša Cvijović iz sekretara Crvenog krsta Čačak rekla je da kada neko uđe u porodicu onda oseti da zidovi govore ono što treba svi da čujemo, to je da ti ljudi vape da im se pomogne.
Po istraživanju nedavno predstavljenom na Ekonomskom fakultetu Indeks energetskog siromaštva u Srbiji iznosi 14,4 odsto.
"Postoje ranjiva deca širom cele Srbije, a najvažnije je da smo pored poseta sproveli i analizu kako bismo videli kako lokalne samouprave planiraju i finansiraju energetsku efikasnost“, kaže Dejana Kostadinova Direktorka UNICEF-a u Srbiji.
U nemogućnosti da plate ogrev ima i onih koji lože otpad pa su izloženi dodatnom zagađenju, a posledice najviše trpe deca.
