Kako smeniti prinudnog upravnika zgrade

Stanari zgrade u Ulici maršala Tolbuhina broj 20 godinama nisu mogli da se dogovore o tome kog profesionalnog upravnika da izaberu.

Problem je rešila opština, koja im je u maju dodelila prinudnu upravnicu. Za šest meseci tri puta je zakazala sastanak, ali, kako kažu stanari, ništa nije preduzela da bi rešila probleme na koje su ukazivali – krečenje zgrade, dotrajali ravan krov, vodu u podrumskim prostorijama, lift koji se često kvari, protivpožarnu zaštitu.

Na računu zgrade bilo je skoro 900.000 dinara.

"Ona je promenila neke cevi koje su bile u podrumu, a mi ništa ne znamo o tome. Znači, ona nama ništa nije rekla. Samo je pomenula da su promenjene cevi, kao usput, i ispraznila račun stambene zajednice", kaže stanarka Nevenka Bošković.

U zgradi ima 47 stanova, i vlasnici su mesečno plaćali tri stavke: investiciono, tekuće održavanje i profesionalno upravljanje.

Cena za upravnika je, kako zakon nalaže, minimalna i iznosi 337 dinara. Nezadovoljni upravnicom, početkom novembra stanari su želeli da je smene. I umesto da se dogovore – intervenisala je policija.

"Na tom sastanku mi pokušavamo da je smenimo, ona govori kako je nesmenjiva. I dolazi do fizičkog obračuna", priča Nevenka Bošković.

Poslovi profesionalnog i prinudnog upravnika

Građani često ne znaju da postoji razlika u poslovima i obavezama profesionalnog i prinudnog upravnika.

"U prinudnoj upravi su fondovi minimalni i prinudni upravnici se većinom baziraju na posao hitnih intervencija, tako je u praksi", objašnjava profesionalni upravnik Ljubiša Banovački.

U Privrednoj komori Srbije kažu da ovo, nažalost, nije usamljen slučaj.

Stanari nisu zadovoljni ni profesionalnim, još manje prinudnim upravnicima. Ovi drugi na prvom sastanku stanarima kažu da ne mogu da budu smenjeni, ali član 41 Zakona o stanovanju i održavanju zgrade kaže da mogu.

"Prinudni upravnik se ne smenjuje, nego se menja, na taj način što vi birate upravnika iz redova stanara sa 50 odsto potpisa vlasnika stanova ili birate profesionalnog upravnika sa dve trećine potpisa na prvoj sednici, ili na sledećoj sa jednom trećinom potpisa vlasnika stanova", navodi Banovački.

Marko Arsenijević iz PKS ukazuje da prinudnog profesionalnog upravnika imenuje lokalna samouprava ukoliko stambena zajednica nije imenovala ili izglasala upravnika ili profesionalnog upravnika, i da on može da traje do onog momenta dok Skupština stambene zajednice ne odluči drugačije.

"Dakle, i dalje je volja stanara presudna i prinudna uprava nije neograničena, trajna, večna, beskonačna – traje samo do onog momenta dok se stanari ne dogovore između sebe da izaberu upravnika iz redova stanara ili profesionalnog upravnika", kaže Arsenijević.

Kako god da je izabran, svaki upravnik može da bude smenjen – i to više puta. Ali, da bi to mogli da urade, stanari moraju da budu složni.