Stanovanje uz podršku – šta nedostaje da bi ova usluga u Srbiji bila razvijenija

"Lepo se slažemo, družimo, pomažemo jedni drugima. Budu tu neke čarke i varke, ali dobro, kao i kod svakoga", kaže Anđelka Sajevac, korisnica usluge stanovanje uz podršku.

Život kao u svakoj drugoj porodici – to je jedna od osnovnih ideja zajedničkog stanovanja, uz svakodnevni nadzor i pomoć stručnih lica. Za osobe sa invaliditetom usluga je dostupna u Kuli, Bogatiću, Šapcu i Pančevu, gde je već skoro dve decenije nudi udruženje "Na pola puta".

Iako u stan mogu da pređu već sa 15 godina, ljudi sa smetnjama uslugu najčešće koriste u odraslom dobu, a za njihove roditelje često je to jedina nada da će biti zbrinuti kada njih više ne bude.

"Iz našeg ugla jedino rešenje koje ima smisla i koje zapravo omogućava očuvanje dostojanstva osoba. Imaju mogućnost da svoj život nastave u lokalnoj zajednici u kojoj su odrasli, da nastave život u otvorenoj sredini, a ne u institucionalnom smeštaju, omogućava im da žive kvalitetno", navodi Marina Kurilj, direktorka Udruženja "Na pola puta".

Stanovanje uz podršku dobar korak ka samostalnom životu

Zdrav i kvalitetan život i za decu bez roditeljskog staranja, cilj je onih koji sa njima rade u sistemu alternativne brige, odnosno u domovima i hraniteljskim porodicama. Stanovanje uz podršku vide kao dobar korak ka samostalnom životu i način da uz pomoć savetnika prevaziđu česte krize i izazove. Neophodno je da nauče da brinu o sebi, o higijeni, da nađu posao i pristupe mu odgovorno.

"Raspolaganje novca je vrlo važna stavka, jer vrlo često oni kada izađu iz doma apsolutno nemaju tu naviku. Pogotovo u domu imamo nekako da sve dolazi neznano otkud i ne zna se koliko košta, nego se samo traži. A kada su samostalni onda moraju da nauče koliko sve košta u prodavnici i kako se plaća struja, voda", ističe Ljubiša Jovanović, pomoćnik direktora Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine "Zvečanska".

Kuća za smeštaj u Borči i dalje prazna

Od oko stotinu mladih koji godišnje izlaze iz sistema alternativne brige, najmanje četvrtini neophodan je ovakav vid podrške, podaci su humanitarne organizacije "Adra". Kuću namenjenu za smeštaj devetoro mladih otvorili su prošle godine u Borči. Međutim, i dalje je prazna, jer je proces dobijanja licence za rad kompleksan.

"Naša usluga se tretira kao i usluga socijalne zaštite za stara lica, preko 200 korisnika, gde zaista moraju ti uslovi bezbednosti biti maksimalno pooštreni. Kod nas to nema potrebe i stručna lica u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja se slažu da mora da se promeni pravilnik da bi se omogućilo pružanje usluge", objašnjava Igor Mitrović, direktor humanitarne organizacije "Adra".

Koordinatorka stručnog tima "Adra" Dijana Janković napominje da je kategorizacijom koja je njima dodeljena, a to je druga kategorizacija, ona ih pinstitucionalnom smeštaju.

"Što znači da je predviđeno da mi imamo 24-časovni nadzor, veći broj zaposlenih. Ova usluga potpada pod usluge za samostalni život i negde tom kategorizacijom se obesmišljava sam koncept usluge", dodaje Jankovićeva.

Međutim, rešenje je na pomolu. Sa radom je počela radna grupa koja treba da osmisli predlog izmene pravilnika o minimalnim standardima za pružanje usluge stanovanja uz podršku. Upućeni kažu, ideja je da se usluga preciznije definiše i dođe do rešenja kako bi više korisnika iz različitih kategorija moglo da je koristi.