Sećanje na 11. novembar 1918. godine, kada je potpisano primirje u Prvom svetskom ratu – u Srbiji i mnogim zemljama širom sveta slavi se kao Dan primirja.
Дан примирја у Србији – државна церемонија одржана код Спомен-костурнице бранилаца Београда
Дан примирја у Првом светском рату обележава се и у више европских земаља. Државни званичници положили су венце и одали пошту страдалим војницима у Француској, Великој Британији и Белгији.
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић положио је венац поводом Дана примирја у Првом светском рату на Ратном гробљу Комонвелта.
Церемонија обележавања почела је читањем добродошлице војног аташеа Велике Британије у Србији, пуковника Џонатана Вилијамсона који је прочитао и "Позив на сећање", а свештеник Англиканске цркве Робин Фокс такође је поздравио окупљене и пожелео им добродошлицу.
Церемонију полагања венаца започео је шеф српске дипломатије Марко Ђурић, а за њим су венце положили делегација Министарства одбране и Војске Србије, затим делегација Града Београда и потом дипломатски кор, међу којима је британски амбасадор Едвард Фергусон.
Након церемоније полагањa венаца, свештеник Робин Фокс прочитао је молитве и Благослов.
Церемонији обележавања Дана примирја на Ратном гробљу Комонвелта присуствовали су и амбасадорка Немачке Анке Конрад и украјински амбасадор Володимир Толкач.
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић положила је венац на Спомен-костурницу руских војника страдалих у Великом рату, поводом Дана примирја у Првом светском рату.
Венце су положили и амбасадор Руске Федерације Александар Боцан-Харченко, амбасадор Белорусије Сергеј Малиновски, представници Града Београда, Министарства одбране и Војске Србије.
Церемонија одавања почасти погинулима почела је парастосом, након чега је уследило интонирање националних химни Србије и Русије.
Дан примирја у Првом светском рату обележен је и у Северној Македонији, на Српском војничком гробљу у Битољу.
Венце и цвеће положиле су државне делегације Србије и Северне Македоније, Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова, Министарства одбране, Војске Србије и удружења.
На српском војничком гробљу у Битољу почивају војници страдали током пробоја Солунског фронта.
Код Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату на Новом гробљу, одржана је Централна државна церемонија поводом Дана примирја.
Државна церемонија започела је верским обредом, а помен је служио викарни епископ липљански Доситеј.
Након верског обреда, венце су положили најпре Ђурђевић Стаменковски, а за њом делегација Министарства одбране и Војске Србије, делегација Скупштине Града Београда.
Беле руже су положили представници дипломатског кора, међу којима су руски амбасадор Александар Боцан-Харченко, амбасадорка Немачке Анке Конрад, израелска амбасадорка Авивит Бар-Илан, амбасадор Украјине Володимир Толкач, шпански амбасадор.
Након церемоније полагања, одржан је минут ћутања за жртве Великог рата а потом је интонирана химна Србије "Боже правде".
Ђурђевић Стаменковски је у обраћању рекла да је данас дан када се земља присећа, а народ поклања.
"Ово је дан када не желимо да говоримо о мраку рата који је трајао четири године, већ о светлости која се у том мраку јавила, о свећама које су гореле као буктиње, да тај изгуснути мрак разгрну. Да говоримо о људима који су померали границе издржљивости, који су демантовали историју", навела је Ђурђевић Стаменковски.
Према њеним речима, данас говоримо о људима који су показали да границе издржљивости не постоје, наводећи да су те границе померили су управо наши преци.
"Они су показали да се све може и хоће када се носи у срцу љубав према отаџбини. У рововима Цера, у блату Колубаре, на каменим превојима Албаније, у тихом болу крви, у дубини плаве гробнице, наш народ положио цену слободе о којој се говорило шапатом", навела је она.
Ђурђевић Стаменковски, која је и председница Одбора Владе Србије за неговање традиције ослободилачких ратова Србије, рекла је да народ Србије зна шта су прешли њени преци у Великом рату.
"Хиљаде километара, без обуће, глад, болест, смрт, трагедија. И само једно веровање које их је држало током свих тих година удеса и изазова - а то је да се мора ићи напред, да се морају вратити својој кући, у своје огњишта, ка поробљеној отаџбини", навела је она.
Истакла је да 1.247.435 људи није освануло у слободи и није сачекало крај рата.
"Није дочекало овај датум који ми зовемо Даном примирја, знајући да је примирје било орочено на кратак период, јер су нас нови вихори рата поново чекали. И зато што је то страдање било толико велико. Слобода за Србе није политички појам, слобода је за Србе светиња. Али ми као народ који негује хришћанску солидарност, знамо да у тој борби нисмо били сами. Знамо да су у тој борби заједно са нама, раме уз раме, борили се и војевали наши савезници. И та слобода није стечена само нашом борбом и само нашим плећима", нагласила је министарка за рад Ђурђевић Стаменковски.
Полагањем венаца, у Краљеву је на скроман и пригодан начин обележен Дан примирја у Првом светском рату.
На споменик српским ратницима у центру Краљева венце положио је градоначелник Предраг Терзић са сарадницима, представници Рашког округа, Војске Србије, МУП-а, као и делегације овдашњих борачих удружења и политичких партија.
Премијер Србије Ђуро Мацут положио је венац на Споменик незнаном јунаку на Авали поводом обележавања Дана примирја, а церемонији су присуствовали министар одбране Братислав Гашић и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић.
Након полагања венца, уз интонирање химне Србије и свечани строј Гарде Војске Србије, премијер Мацут се уписао у спомен-књигу, саопштено је из Министарства одбране.
"Са поносом и захвалношћу чувамо сећање на хероје који су дали живот за слободу отаџбине. Њихова жртва остаје вечни завет потомцима да чувају мир и слободу Србије", написао је премијер Мацут, саопштила је Канцеларија за сарадњу са медијима Владе Србије.
U francuskom gradu Kompjenju, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, 11. novembra 1918. godine u 11.00 potpisano je primirje u Prvom svetskom ratu.
Primirjem iz vagona sile Antante i Nemačka okončale su sukob pre 105 godina. Ipak, tu nije bio kraj.
Pregovori o uslovima mirovnog sporazuma su nastavljeni, a potom i dogovoreni, ali tek Versajskim mirom 28. juna 1919. godine, Prvi svetski rat je i zvanično okončan.
Dan primirja se obeležava u isto vreme u svim glavnim gradovima država pobednica, poput, pored Srbije, i Velike Britanije, Francuske, Italije, Rusije, SAD, Novog Zelanda, Belgije.
U do tada najstrašnijem sukobu koji je svet video, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, Srbija je izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala prema popisu iz 1914. godine. Od tog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu se kao državni praznik u Srbiji proslavlja od 2012. godine.
Amblem Dana primirja čine motiv cveta Natalijine ramonde i motiv trake Albanske spomenice.
Simbol praznika je Natalijina ramonda – cvet feniks, jer i kada se potpuno osuši – može ponovo da oživi posle kiše ili malo zalivanja.
Ime je dobila po kraljici Nataliji – Ramonda nathaliae.
Samo tridesetak biljnih vrsta ima tu osobinu. Ramonda je otkrivena tridesetih godina XIX veka u Španiji, ali ju je kao novu vrstu otkrio Josif Pančić 1874. godine. Nazvao ju je ramonda serbika (Ramonda serbica).
Sava Petrović, lekar na dvoru kralja Milana, otkrio je deset godina posle Pančića, da na Balkanu postoji još jedna vrsta sa drugačijim listovima. Nazvao ju je po kraljici Nataliji – Ramonda nathaliae, Natalijina ramonda.
Danas je ovaj cvet, zbog neobične osobine da oživi i nakon potpunog sušenja, simbol izdržljivosti srpske vojske u Prvom svetskom ratu, ali i simbol stradanja srpskog naroda koji je posle toga uspeo da obnovi svoju državu.
Albanska spomenica, medalja za spomen na povlačenje srpske vojske preko Albanije, uspostavljena je 5. aprila 1920. godine ukazom prestolonaslednika princa-regenta Aleksandra Karađorđevića u tada već novoj državi – Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Na aversu medalje, ispod orla, nalazi se medaljon uokviren lovorovim vencem sa profilom glave Aleksandra Karađorđevića i natpisom: SVOJIM RATNIM DRUGOVIMA ALEKSANDAR. Na reversu je natpis u tri reda: ZA VERNOST OTADžBINI.
Коментари