Sahranjen iguman Hilandara

Iguman svete carske lavre Hilandara, visokoprepodobni arhimandrit Mojsije, sahranjen je danas na manastirskom groblju u prisustvu hilandarskog bratstva, igumana i monaha drugih svetogorskih manastira.

Sahrani Igumana Mojsija prisustvovao je i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, rečeno je Tanjugu u beogradskoj Zadužbini svetog manastira Hilandara.

Arhimandrit Mojsije, koji je preminuo u neelju na u Svetoj gori u 87. godini, sahranjen je prema svetogorskom poretku, 24 sata po upokojenju, na malom manastirskom groblju u blizini ulaza u Hilandar.

Na hilandarskom groblju počiva samo nekoliko monaha jer se, kako nalaže hilandarsko pravilo, njihovi posmrtni ostaci nakon sedam godina vade iz grobova i polažu u posebnu riznicu-kosturnicu u samom manastiru.

Jedini mirjanin sahranjen na tom groblju je veliki dobrotvor Hilandara Đorđe Roš, koji je u manastir prebegao u vreme komunističkog režima u Jugoslaviji.

Iguman manastira 18 godina 

Iguman Mojsije proveo je u Hilandaru 44 godine monaškog života od čega 18 godina kao nastojatelj Svete srpske carske lavre.

Prema rečima direktora Zadužbine Hilandara, Milivoja Ranđića, arhimandrit Mojsije biće upamćen kao veliki duhovnik koji je oformio i vaspitao čitavu jednu generaciju monaha koji danas rade na obnovi manastira stradalog u požaru pre šest godina.

Rođen je u Kamenici kod Valjeva, a svetovno ime mu je bilo Stanislav Žarković.

Postao je žički iskušenik u vreme kada je iguman manastira Žiča kod Kraljeva bio čuveni Nikolaj Velimirović.

U taj manastir Stanislav Žarković je došao je 1938. sa 16 godina, a u vreme Drugog svetskog rata otišao je iz Žiče u Hilandar na Svetoj gori, gde se, kad se rat završio, zamonašio.

Otac Mojsije postao je iguman Hilandara 1991. godine, a bio je i velikoshimnik, monah koji ima mnogo veće dužnosti prilikom molitve od drugih monaha. U Srbiji ne postoji ni jedan velikoshimnik, a na Hilandaru pored Mojsija bila su još samo dvojica takvih monaha.

Srpska svetinja Hilandar je jedan od 20 svetogorskih manastira i mnoštva skitova i usamljenih monaških ćelija koji su rasuti na poluostrvu Atos na Halkidikiju koji se uzdiže nad Egejskim morem.

Hilandar je 1189. godine vizantijski car Aleksije Treći poklonio velikom srpskom županu Stefanu Nemanji, njegovom sinu Rastku Nemanjiću kasnijem prvom srpskom arhiepiskopu - Svetom Savi, "i Srbima na večni poklon".

Manastir je bio i ostao duhovni i prosvetno kulturni centar srpskog naroda, i za proteklih više od 800 godina predstavljao riznicu kulturnog i duhovnog blaga Srbije i Evrope jer su u njemu stvarane i čuvane dragocenosti hrišćanskog sveta, njegove istorije i tradicije.

Pre šest godina, 4. marta 2004, u katastrofalnom požaru stradali su mnogi verski i drugi objekti Hilandara, na čijoj obnovi se intenzivno radi, a u kojoj je revnosno učestvovao i arhimandrit Mojsije.