Plan izgradnje 60 kilometara podzemnih saobraćajnica do 2030. - hoće li novi tunel okončati gužve u Beogradu

Dejan Divac, gostujući u Beogradskoj hronici, rekao je da smo nadomak početka projekta izgradnje tunela koji će spojiti Savu i Dunav.

Prema njegovim rečima, pripremni radovi trebalo bi da počnu sledećeg meseca i da traju oko godinu do godinu i po dana. Mašini će, procenjuje se, biti potrebno deset meseci da probije trasu sa jedne reke na drugu.

Divac dodaje da je realno očekivati da tunel bude izgrađen za pet godina, odnosno do 2030. godine.

"Funkcionalnost tunela biće izvanredna kada bude završen. Kopanje tunela nekada je bilo rizično, ali danas postoje mehanizovani i moderni načini gradnje – tzv. ‘krtice’ koje istovremeno kopaju i podupiru konstrukciju", navodi Divac.

Govoreći o problemu nedovoljno poznatih podzemnih instalacija u Beogradu, Divac ističe da je započeto njihovo mapiranje.

Umesto tunela majstorska radionica

Most Gazela, auto-put kroz Beograd, Mostarska petlja i Terazijski tunel, četiri velike saobraćajnice u prestonici SFRJ, otvorene su istog dana, 4. decembra 1970. godine. Tadašnje novine pisale su o Beogradu kao o velegradu.

Teško je danas i zamisliti kakav bi bio saobraćaj u centru grada bez Terazijskog tunela, kolike bi se gužve stvarale od Zelenog venca do Trga republike i Trga Nikole Pašića, jer je to jedini tunel u samom centru grada.

Ideja o podzemnim tunelima u Beogradu pokrenuta je još pre više od pedeset godina. Jedan od tada planiranih trebalo je da počinje u Ulici Gavrila Principa 53, a da se završava u Cetinjskoj ulici, kod Beogradske pivare.

I dalje, na padini Lomine ulice, postoje tragovi nasipa, ali su sakriveni između zgrada. Ipak, u istoj ulici postoji svedok tih planova – železnički tunel koji je danas majstorska radionica.

Zid na kraju tunela

U tunelu više nema mašina, ali ima alata. Umesto šina, sada tuda prolaze automobili – na popravku. Postoji i kanalizaciona mreža, ali se na kraju tunela nalazi zid. Danas je to radionica duga pedeset metara. Vlasnik, majstor Dano Pantić, već 45 godina radi na ovom mestu.

"Trebalo je da tunel izađe sa Savskog venca na Dorćol. Kako kažu, naišli su na probleme sa vodom i klizištem. U međuvremenu je počela izgradnja Novog Beograda, te su se te stvari poklopile i odustalo se od gradnje", priseća se majstor Pantić.

Ne zna, ipak, kako se na polici među alatima našla i knjiga koja, sticajem okolnosti, ima veze sa pričom o podzemnim tunelima u Beogradu.

"Dolazili su ovde ljudi koji se sećaju kako je tunel izgledao kada su bili mali. U to vreme sve je obećavalo, i to je bila revolucionarna ideja – da se spoji Novi Beograd preko tramvajskog mosta ili pruge sa Dorćolom, ali odustali su", kaže Pantić.

Oživljavanje ideja i prepreke

Odustalo se i od izgradnje tunela za drumski saobraćaj. U taj podzemni bulevar ulazilo bi se iz Ulice Gavrila Principa kod brojeva 53 i 55, pa kroz Kraljice Natalije, ispod hotela "Moskva", Terazija, škole u Ulici Moše Pijade i Makedonske ulice.

Bulevar Despota Stefana bio bi jedna od poslednjih tačaka, odnosno izlaz nekada planiranog tunela. Prošli smo trasom kojom bi prolazio – kroz gužvu i semafore stigli smo za 25 minuta. Da tunel postoji, taj put bi trajao znatno kraće.

Prema medijskim napisima, tunel je trebalo da bude dugačak oko jedan kilometar, a vozila bi se kretala samo u jednom smeru. Plan je bio da se kasnije izgradi i drugi, za suprotni smer.

Najavljivano je i da će tuda prolaziti tramvaji. Mnogi gradonačelnici pokušavali su da ožive ideju o tunelu, ali su uvek nailazili na prepreke – pre svega finansijske, a zatim i tehničke.