Prenosom vlasništva "Raške" do prekida štrajka

Gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić ocenio je da je situacija teška i da su se radnici Tekstilnog kombinata "Raška" u Novom Pazaru, u nedostatku drugih sredstava da dođu do svojih prava, odlučili za najradikalnije vidove protesta.

"Imamo načelni dogovor da će radnici da odustanu od takvih vidova protesta", istakao je Ljajić i najavio početak razgovora predstavnika Tekstilnog kombinata i četiri ministarstva Vlade Srbije za utorak.

Najrealnije u ovom trenutku je da se ubrza proces konverzije dugova, odnosno prenosa vlasništva, kao i podržavljenje Kombinata, to jest da Opština postane vlasnik preduzeća, objasnio je Ljajić.

Prema njegovim rečima, prodajom dela imovine kombinata mogli bi da se namire radnici, a planirana je i izgradnja industrijskog parka sa nekoliko stotina radnih mesta, što bi, takođe bilo prilika da se neki od radnika zaposle.

"Razgovori treba da se vode i oko zaostalih plata i povezivanja radnog staža", naveo je ministar Ljajić i istakao da je najvažnije da se razgovori vode i da veruje da će nakon njih biti rezultata.

Komentarišući eventualnu političku pozadinu dešavanja, Ljajić je naglasio da je ljude na to naterala nevolja i da nije prvi put da radnici 'Raške' štrajkuju.

"Ovo je pravi radnički štrajk u svom izvornom obliku", ocenio je Ljajić.

Neposredan povod za sadašnji štrajk je usporen proces konverzije dugova, smatra Ljajić.

Prema njegovim rečima, Vlada je donela odluku o prenosu vlasništva na Opštinu, a proces otpisa dugova treba da počne.

"Otpis dugova je proces usaglašavanja i mora da bude potkrepljen zakonima kako neko ne bi bio doveden u situaciju za godinu ili dve da bude optužen da je uradio nešto protivzakonito", rekao je Ljajić.

Tekstilni kombinat "Raška" Fondu za razvoj, EPS-u, NIS-u i Poreskoj upravi duguje oko 11 miliona evra.

Kombinat je nekada zapošljavao oko četiri hiljade radnika u Novom Pazaru i pogonima u Sjenici i Tutitnu, sada radi jedva stotinak. Radnicima nekoliko godina nije uplaćivan staž i nisu primali platu.

Vlada počela štednju u svom dvorištu

Ministar Ljajić istakao je da tekstilna industrija, gde radi 60.000 ljudi, posebno ugrožena krizom, kao i metalna i građevinska i da je situacija u unutrašnjosti gora nego u glavnim centrima i gradovima, a da su privatizacije mahom bile neuspešne.

Od 1.850 privatizacija 400 ugovora je poništeno, a i od ostalih većina je bila uglavnom neuspešna, rekao je Ljajić.

Navodeći da je za 29. april Savez samostalnih sindikata najavio veliki protest, Ljajić je rekao da protesti jesu legitimni, ali da ne zna čime oni mogu da rezultiraju i šta je neposredni povod za proteste, osim opšteg nezadovoljstva, straha, nesigurnosti, zbog eventualnog gubitka radnih mesta.

Vlada je poslednjim merama i odustajanjem od solidarnog poreza povukla pravi potez i pošla je od sebe sa uštedama da 90 milijardi dinara uštedi pre svega u okviru svog dvorišta i svoje kuće, rekao je Ljajić.

Mere neće pogoditi direktno radnike i protest može samo da bude samo proizvod i predmet manipulacije i može da se izrodi u nešto što ni sami sindikati ne žele i daleko je bolje da se o tome razgovara, nego da se na ulici rešavaju problemi, naveo je Ljajić.

Prema njegovim rečima, smanjenje broja ministarstva bi bilo korisno i psihološki i politički, a kolika god bi bila ušteda, bila bi dobrodošla u situaciji kada je potrebna štednja na svakom koraku.

Ministar je najavio da će sledeći paket mera biti usmeren na pomoć privredi, jer je opala privredna aktivnost.

Planirana je konverzija dugovanja, a druge mere se odnose na multilateralnu kompenzaciju, s obzirom na to da međusobni dug privrednih subjekata, što države privredi, što privrede državi, iznosi oko 800 milijardi dinara, rekao je ministar Ljajić.