Dnevno bacimo 2.000 tona hrane, a čak 450.000 ljudi je gladno – zašto i dalje čekamo zakon o ukidanju PDV-a na doniranu hranu

Banku hrane Vojvodine smo pokrenuli pre četiri godine i to je jedan od naših najboljih projekata, poručuje Srđan Budimčić.

“Cilj je da svakodnevno pomognemo našim sugrađanima, jer jako puno naših sugrađana nema dovoljno namirnica na stolu i trudimo se da im izađemo u susret”, naglašava Budimčić.

Ukazuje da sarađuju sa mnogim institucijama u Srbiji, ali i sa udruženjima, neformalnim grupama, verskim zajednicama.

“Oni su svi jako bitni, jer da nema njih, ne bi bilo ni Banke hrane i ne bi bilo dobre organizacije. Sve što prikupimo od hrane koju dobijemo, njima podelimo da oni na najbolji mogući način, najdostojanstveniji način, to podele sa sugrađanima u potrebi”, dodaje Budimčić.

Zvanični podaci kažu da se u Srbiji za godinu dana baci između 770.000 i 900.000 tona hrane. Skupštini Srbije je prošle godine dostavljena inicijativa da se ukine PDV na doniranu hranu i tako podstaknu proizvođači i trgovci da je usmere ka narodnim kuhinjama i sličnim organizacijama.

“To je jako bitna inicijativa. Jako je bitno da se usvoji zakon o otpisu PDV-a kako bismo omogućili kvalitetan kontinuitet doniranih viškova proizvoda određenih kompanija, jer time možemo svi zajedno da pomognemo”, ističe Budimčić.

Dodaje da nije samo Banka hrane Vojvodine u pitanju, da postoje i Crveni krst Srbije, Crveni krst Vojvodine i mnoga druga udruženja.

“Ako su sve komšije u našem okruženju usvojile zakon, koristim priliku da apelujem na Ministarstvo finansija i na parlament da se usvoji taj zakon, jer ćemo tako pomoći našim sugrađanima”, naglašava Budimčić.

Podvlači i da je Srbija jedina zemlja u regionu koja nije usvojila zakon o otpisu PDV-a.

“U svim zemljama u okruženju je usvojen zakon o otpisu PDV-a, gde odmah u startu kompanije mogu da nesmetano, bez problema doniraju svoje proizvode i tu postoje, naravno, olakšice. Mi u Srbiji to nemamo usvojeno. Bukvalno smo jedina zemlja u regionu koja to nije usvojila. Bosna i Hercegovina je usvojila, mi nismo. Tako da, korak su uvek ispred nas po pitanju toga, a Slovenci da ne kažem duplo”, napominje Budimčić.

Oko 450.000 ljudi u Srbiji nema dovoljno namirnica na stolu 

Na pitanje koliko su proizvođači i trgovci zainteresovani da, uprkos svim preprekama, doniraju hranu, Budimčić kaže da jesu.

“Ja uvek volim da se našalim, pa kažem od 100 odsto kompanija mi sarađujemo sa 80 odsto. Kompanije sa kojima mi imamo komunikaciju se stvarno trude da svaki dan izađu u susret i da nam doniraju različite proizvode”, dodaje Budimčić.

Navodi i da statistika kaže da oko 450.000 ljudi u Srbiji nema dovoljno namirnica na stolu ili nemaju čak ništa.

“Tako da sa ovim možemo da pomognemo. Sa druge strane, vidimo da se dnevno baci neverovatna količina hrane, a to je 2.000 tona na dnevnom nivou. To je jako puno hrane, a sve to može da se spreči i da pomognemo ljudima koji stvarno imaju problem”, objašnjava Budimčić.

Kada je reč o organizaciji Banka hrane Vojvodine, naglašava da im je najveći izazov logistika.

“Imamo problem da obezbedimo operativne troškove i da obezbedimo kontinuitet u smislu vozača, svakodnevnog goriva koje je potrebno, kako bismo mogli što bolje i kvalitetnije da radimo”, navodi Budimčić.

Kako se proverava bezbednost hrane – na šta obratiti pažnju

Svetski dan hrane obeležavaju i institucije i organizacije koje se bave bezbednošću hrane, a najosetljiviji su upravo najmlađi. Doktorka Vesna Pantić Palibrk kaže za RTS da hrana za bebe prolazi stroge kontrole.

“Bebe su posebno osetljiva kategorija stanovništva i kao takva zahtevaju i posebnu regulativu u ovoj oblasti, jer njihovi organi i sistemi nisu dovoljno razvijeni, njihova telesna masa je mala. Količina hrane koja se unosi po kilogramu telesne težine je značajno veće nego kod odraslih, pa i izloženost različitim stvarima koje se mogu naći u hrani je značajno veća”, navodi doktorka Pantić Palibrk.

Pored toga, ističe, bebe su u periodu intenzivnog rasta i razvoja, što ih čini posebno osetljivima.

“Stoga je hrana kao osnovni izvor nutritivnih komponenti pod posebno strogom kontrolom”, dodaje Pantić Palibrk.

Ističe da je u našoj državi predviđena procedura da pre prvog stavljanja u promet određenog proizvoda, on mora proći proceduru registracije koja podrazumeva strogu kontrolu povere nutritivnih komponenti, odnosno ispunjenja i zadovoljenja zahteva hranljivih materija koje beba mora dobiti.

“Ali i aspekta bezbednosti, odnosno kontaminenata koji se mogu naći u hrani za bebe, koji su značajno ispod količina koje su dozvoljene u hrani namenjenoj opštoj populaciji”, navodi Pantić Palibrk.

Govoreći o drugim namirnicama, na pitanje o čemu potrošači treba posebno da vode računa, Pantić Palibrk kaže da pre svega hranu treba kupovati na legalnim mestima na kojima je odobrena distribucija, odnosno prodaja hrane.

“Kada je reč o izboru namirnica, naša preporuka je da se kupuju sezonske lokalno proizvedene namirnice, jer dugotrajni transporti zahtevaju dodatna sredstva koja će smanjiti mogućnost kvarenja. Treba da se obrati pažnja na izgled namirnice, izgled pakovanja, da potrošači nauče da čitaju deklaracije, jer na deklaracijama neretko pišu elementi koji su značajni za bezbednu upotrebu hrane”, objašnjava Pantić Palibrk.

Naglašava i da država sprovodi kontrolu na svim mestima na kojima se prodaje hrana i to kroz različite inspekcijske kontrole Ministarstva zdravlja i Ministarstva poljoprivrede.