Širi se "Beograd na vodi" – koje lokacije će sve obuhvatiti i šta će se graditi

U deo plana sada je i zvanično ušao prostor Beogradskog sajma, park Terazijska terasa, ali i Čukarički rukavac, prostor nekadašnjih rezerovara NIS-a, koridor Topčiderske reke, kao i deo prostora na levoj obali Save na Novom Beogradu.

Direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Đorđe Milić kaže da je odluka Vlade objavljena u "Službenom glasniku" 6. oktobra, kao i da po pravilu svaki akt koji se objavljuje, osam dana po objavljivanju stupa na pravnu snagu.

Tako da od danas, 14. oktobra, ova izmena plana stupa na snagu.

Objasnio je da je prvobitnim planom "Beograda na vodi" iz 2015. godine fokus bio na desnoj obali Save, a sada kroz ove izmene plana uređuje se i leva obala Save, odnosno novobeogradska strana.

Ističe da je tim prvim planom to bilo područje od oko 180 hektara, a da je ovim izmenama dodato još oko 150 hektara.

“Tako da je to celo područje oko 330 hektara površine. Imamo novih sedam urbanističkih celina u ovom planu, a ono što je važno da svih tih sedam urbanističkih celina se tretiraju kao jedno funkcionalno područje, međusobno povezano”, ukazuje Milić.

Šta će biti sa halama 1, 2 i 3 Beogradskog sajma

Dugo se raspravlja o tome kakva će biti sudbina Beogradskog sajma, a ono što znamo do sada je da će Hale 1, 2 i 3 biti sačuvane, da će imati jednu javnu namenu.

“Hala 1 je pod zaštitom, a hale 2 i 3 nisu. To moramo vrlo jasno da kažemo da je to jedna vrsta dezinformacija bila puštena u javnom mnenju. Niko od zvaničnika nije rekao da će se hale 2 i 3 ukloniti, nego da će se transformisati", naglasio je direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam.

"Kroz ovaj planski proces mi smo došli do jednog optimalnog rešenja da se o kompleksu hala 1, 2 i 3 odluči posle sprovođenja urbanističko-arhitektonskog konkursa. I zapravo sprovođenjem urbanističko-arhitektonskog konkursa biće prilika da i međunarodne arhitekte i stručna šira javnost učestvuje u donošenju odluke kako bi se hale transformisale i dobile neku novu namenu”, objašnjava Milić.

Dodao je i da je sada mnogo rano da se govori o tome u koje svrhe će one biti korišćene.

“Nakon sprovođenja anonimnog otvorenog međunarodnog arhitektonsko-urbanističkog konkursa doći će se do optimalnog rešenja za hale 2 i 3, naravno i za halu 1 koju moramo da čuvamo, jer je zaštićeno kulturno dobro”, dodao je Milić.

Na prostoru gde su bili rezervoari NIS-a niče stambeno-poslovni kompleks

Plan obuhvata područje na kome su se nekad nalazili rezervoari NIS-a. Govoreći o tome šta će se na tom prostoru sada naći, Milić kaže da će biti mešovita namena – stanovanja sa odgovarajućim kompatibilnim poslovnim sadržajima.

“Taj otpravno-prijemni terminal, koji je nekad bio u vlasništvu 'Jugopetrola', a sada u vlasništvu NIS-a, zaista je nekako prevaziđen. Nije mu tu mesto u kontaktnoj zoni gradskog jezgra i u ovom delu kada idemo ka Adi Ciganliji. Tako da je i ranijim planovima razmišljano da se izvrše određene transformacije i da se presele ti rezervoari za naftne derivate. Tako da ćemo tu imati jedan stambeno-poslovni deo”, objasnio je Milić.

Pošto je to u kontaktu sa Topčiderskim parkom, odnosno zaštićenom prostornom, kulturnom i istorijskom celinom Topčider, kaže da je rađena studija zaštite nepokretnih kulturnih dobara i, kako ističe, vrlo su precizno određeni parametri gradnje kako bi se uklopilo u okolno područje koje je pod zaštitom.

Rekonstrukcija Terazijske terase 

O rekonstrukciji Terazijske terase govori se duže od jednog veka, a Milić kaže da je možda sada kucnuo čas za to.

“Različite su vizije bile za realizaciju Terazijske terase. Mi smo sada uspeli kroz ovaj planski proces da Terazijskoj terasi odredimo namenu da to bude jedna javna zelena površina i da napravimo jedan prodor sa terazijskog grebena ka obali Save preko Kameničke ulice, tako da je to vrlo zanimljivo rešenje. Ja se nadam da ćemo napokon uspeti da realizujemo i da dobijemo jedan kvalitetan i moderan park u centru grada”, naglasio je Milić.

U planu se pominju i Topčiderska reka, Linijski park, marina kod Ade.

“To je kvalitet ovog plana, zato što se planira Linijski park da se stari, odnosno najstariji železnički most transformiše i da se poveže i napravi jedan Linijski park i jedna zelena površina”, objasnio je Milić.

Pored toga, ideja je i da se Topčedarska reka, zapravo i čukarički rukavac i marina na Adi potpuno očiste i da se privede nameni koja će imati sportsko-rekreativni sadržaj.

“Da se i dolina Topčederske reke učini da ona bude jedno popularno šetalište i da se koristi u turističke i u rekreativne svrhe”, dodaje.

Stiglo preko 10.000 primedbi građana

Navodi i da je na javnom uvidu stiglo preko 10.000 primedbi građana, kao i da su sve te primedbe pažljivo sagledane i odlučeno da li se prihvataju, ne prihvataju ili se delimično prihvataju.

“Na primer, vrlo konstruktivne primedbe su bile građana iz bloka 57 i 58 u neposrednoj zoni Savskog trga, odnosno nekadašnje Glavne železničke stanice u Beogradu. Na osnovu njihovih primedbi, mi smo odlučili kao komisija da ta dva bloka izuzmemo iz obuhvata ovog prostornog plana", naveo je Milić.

Dodao je da se dosta primedbi odnosilo na kompleks Beogradskog sajma, ali ponavlja da neće biti rušenja hala, već tranformacije.

Na pitanje da li je ovom odlukom Vlade zaokružena priča o granicama "Beograda na vodi", Milić kaže da ovoj fazi jeste.

“Šta je još važno, važno je da ne može ovako parcijalno da se uređuju reke. Moramo da shvatimo, Beograd ima fantastičnu poziciju. Desna obala Dunava je vrlo zanimljiva i ona će se transformisati, tu imamo plan za Linijski park, tako da ova uređenja desne obale Dunava oko tvrđave Beograd, pa kasnije sve prema Pančevačkom mostu i do Ade Huje, to će biti predmet uređivanja priobalja, tako da je to jedan vrlo zanimljiv projekat”, zaključio je Milić.