Sve više starijih, sve manje podrške – ko brine o generacijama koje su nas podigle

U Srbiji i širom sveta 1. oktobra obeležava se Međunarodni dan starijih osoba. Nadežda Satarić iz Udruženja "Amiti" izjavila je za RTS da je usamljenost jedan od najvećih problema sa kojima se stariji suočavaju. Ističe da su neophodni bolji servisi i dnevne usluge u zajednicama, kao i veće uključivanje starijih u kreiranje društvenih politika.

Nadežda Satarić, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, navela je da u Srbiji čak 350.000 starijih živi sami, dok više od 770.000 osoba starijih od 65 godina žive u staračkim domaćinstvima.

"Usamljenost je ozbiljan problem, posebno ako su stariji skrajnuti, ako su im preminuli partneri i nemaju redovne kontakte sa porodicom ili lokalnom zajednicom", rekla je Satarićeva.

Upozorava da se iz usamljenosti rađaju brojni zdravstveni i psihosocijalni problemi.

"To više nije samo pitanje pojedinca ili njegove porodice – posledice trpe i zdravstveni i socijalni sistemi, kao i celo društvo. Često ih posmatramo samo u kontekstu potreba, ali ne radimo dovoljno da do tih potreba ne dođe", ističe gošća Jutarnjeg programa.

Satarićeva posebno ukazuje na problem što je teret brige o starijima uglavnom prepušten porodicama, koje su danas često razuđene i preopterećene.

"Srednje generacije, tzv. sendvič generacija su između brige o deci i roditeljima. Radno vreme se produžava, a sistema podrške nema dovoljno. Potrebno je promeniti ceo koncept brige – porodica jeste oslonac, ali ne može sama", ističe Satarićeva.

Stariji nisu trošak

Kao jedan od društveno najrasprostranjenijih problema navodi "ejdžizam", diskriminaciju starijih zbog njihovih godina.

"Starenje je privilegija, a ne kazna. Stariji mogu da pokažu mladima veštine i životna iskustva. Ne možemo ih posmatrati samo kao trošak za društvo, već kao aktivne članove koji imaju pravo da učestvuju u kreiranju zajednice", naglasila je Satarić.

Posebno je važno, kaže, da stariji učestvuju u donošenju odluka na lokalnom nivou – da mogu da kažu šta im je potrebno, bilo da je to lekar u selu ili javni prevoz do varošice ili grada.

Oko 700 miliona ljudi na svetu danas ima više od 60 godina, a procene UN ukazuju da će do 2050. godine taj broj porasti na dve milijarde – što će činiti čak petinu svetske populacije.

Kada je reč o Srbiji, očekuje se da će do 2041. godine svaka četvrta osoba biti starija od 65 godina.